U planinskom selu Bogoševu kod Vladičinog Hana godinama je živela sama 80-godišnja Jelka Krstić, bez uslova za život. Poslednjih 12 godina Jelku je prihvatio komšija, koji penzionerske dane provodi na selu bez struje.
Sama u planini sa divljim životinjama provela je više od pola veka. Čuvala je oca u staroj kući, a kada je umro i kuća pala, skrovište je našla u rupi sa četiri stuba, bez krova. Tu je provela tri godine na suncu, kiši, snegu.
– Nakladem oganj na unice i zamotam se u najlon i tako sedim i grejem se. Kiša, sneg vrne, ja se tako grejem dok ne ugasne oganj, kad ugasne oganj, ja se smotam u ona četiri kolca, ističe Jelka Krstić iz Bogoševa kod Vladičinog Hana.
Ponekad bi komad hleba dobijala od lovaca, a nekada od komšinice kilometrima udaljene od nje. Da bi preživela zimu, brala je divlje jabuke.
– Po dve torbe napunim i donesem tu u ta četiri kolca, turim i jedem. Kisele, kisele, gorčive, gorčive, ja moram da jedem kada nemam ‘leb, objašnjava baka Jelka.
Od glavnog puta do mahale Albanija u Bogoševu, gde živi baka Jelka, ima pet kilometara. Dotle može da se stigne jedino terenskim vozilom ili motokultivatorom.
Dom i porodicu baka je pronašla kod komšije Novice Jovića, koji ju je pre 12 godina prihvatio, jer je povremeno radila kod njegove majke. U toj mahali sada živi samo njih dvoje.
– Ja gledam uvek da izađem u susret, jer može da se desi sutra i meni to. Znači da treba pomoći, navodi Novica Jović iz Bogoševa.
– Šta ćeš, sudbina takva, dodaje Jelka.
Jelka nije školovana, nije radila, niti se udavala, a socijalnu, ni drugu pomoć nije primala. Ne zna ni za jedno od dostignuća savremene civilizacije, jer u kući nema ni struje ni televizora.