Voditelj rijaliti programa “Zadruga” Milan Milošević sa knedlom u grlu osvrnuo se na godinu za nama i priznao da će je pamtiti samo po teškim trenucima.
– Ovu godinu ću pamtiti i po najružnijem događaju koji se desio, a to je odlazak moje sestre. Ona je preminula nakon teške bolesti. Ima tu i lepih stvari, ali kada se tako nešto ružno desi sve lepo pada u vodu jer je to velika bol. Nikad ne prođe bol u suštini, ali zbog obaveza čovek se nekako privikava i ide dalje. To je nešto neobjašnjivo.
Milan naglašava da je pokojna Duška, koja je živela u Nemačkoj, predosećala da će umreti te mu je u porukama to pisala.
– Stalno ulazim u poruke pošto mi je napisala u poruci 20 dana pred smrt: “Kada bih mogla da vratim vreme, želela bih da ispravim da se još više viđamo.” Ima i jedna poruka gde je napisala: “Plašim se da ću umreti”. Bila je jako mlada – slomljen kaže Milošević, koji na ekranima i dalje deluje raspoložen.
– To je nešto što nosim u sebi. Kada otvorim poruku i pročitam najgore pretnje i uvrede, zatvorim i zaboravim za minut to sve. Naravno, to ranije nije bilo tako. Uživo mi se nikada nije desila ružna reč ili situacija. Uvek ću se smejati, ali ne na silu. Jednostavno mi je takva priroda.
– Nažalost, moja mama ne može sad da se raduje. Bolesna je, šest godina je vezana za krevet. Dogovarao sam ketering pre nekoliko dana za nju za Novu godinu i slavu pošto nam je slava drugog januara ali ona nema volju. Mnogo je propatilla u životu. Pokušavam na sve načine da joj ulepšam i da doživi praznike onako kako je možda trebala ceo život da ih doživljava, ali nije.
U rijaliti bi ušao ponovo, ali nikada više ne bi pričao o detinjstvu.
– Zaista je otišlo predaleko jer me posle svaki put pitaju o tome. Vraćaju me uporno na te neke bolne rane. Ušao bih u “Zadrugu”. Ona mi je donela sve u životu, sve što nisam imao, a želeo sam.
U novoj godini bi voleo da mu se desi ljubav, ali misli da je prekasno za zasnivanje porodice.
– Voleo bih da me neko voli sa svim mojim vrlinama i manama. Međutim, izgubio sam veru u ljubav. Mislim da je nemoguće da se oženim. Imam 45 godina i stvarno mislim da je kasno da sada zasnivam porodicu i da nekom u petoj deceniji budem otac. Verujem u sudbinu, da je trebalo da budem otac, bio bih. Mama je stalno maštala o tome:“Jao Milane, samo da držim tvoje dete u rukama”. Međutim, u poslednje vreme mi ni ne pominje to više.