Kažu da klinička i “prava” smrt nemaju baš puno zajedničkih strana. Primera onih koji su se nakon smrti “vraćali kući” sa svoje sahrane malo je, ali ih je bilo.
Prema recima Murata Musabegovica iz Vogošce u Bosni i Hercegovini, jedan od takvih slucajeva 1960. godine zabeležen je i u njegovoj opštin, piše “Avaz”.
“Vukan Peric, sin Lazara, roden 1929. godine u vogošcanskom naselju Budišici, šezdesetih godina važio je za vrlo zanimljivog šereta”, rekao je Murat Musabegovic.
“Šta se ovde dogada, zaculo se iz kovcega”
Vukan je, kako dodaje Musabegovic, znao zbijati šale na tudi ali i vlastiti racun.
“Jednog dana 1960. godine, prijatelje, poznanike i radne kolege iz firme UNIS-ENERGOTEHNIKA u Vogošci, gde je radio, naprasno je šokirala vest o njegovoj, iznenadnoj, smrti… Kažu da se na njegovoj sahrani okupio do tada najveci broj gradana jer ne dešava se svaki dan da, bukvalno, preko noci, neko umre u cvetu mladost”, rekao je Musabegovic.
Nakon oproštajnih govora sveštenik je pozvao one koji su, celivanjem pokojnika, hteli da se oproste.
Radnici pogrebnog preduzeca skinuli su poklopac sa sanduka.
Padali u nesvest i bežali s groblja
“Šta se ovde dogada, zacuo se glas iz kovcega”, ispricao je Musabegovic. Radnici pogrebnog preduzeca i oni koji su se nalazili u neposrednoj blizini odra poceli su da padaju u nesvest.
Drugi su, ipak, videvši da pokojnik ustaje iz sanduka svojim nogama “dali vetar” i pobegli sa groblja glavom bez obzira.
“Cekajte i mene”, slušali su za sobom “pokojnikove” povike, prica Musanbegovic.
Kako prica Musanbegovic, “pokojnik”, se pricestio ostavljenom rakijom i krenuo kuci, vukuci sanduk sa sobom. Uz put su mu neki, ne znajuci za njegovu sahranu, otpozdravljali cudeci se mrtvackom sanduku koji je vukao.Na tavanu cuvao svoj mrtvacki sanduk
Vukan je na tavanu svoje kuce brižno cuvao pogrebni sanduk, cistio ga i glancao s vremena na vreme, kako je sam voleo reci, da mu se nade pri ruci ako zatreba. Minuli rat u Bosni i Hercegovini izbrisao je tragove na putu kojim je on krenuo. Gde je on danas? Da li je živ? Malo ko to zna.
“Nešto su mi se leda od ležanja ukocila. Vi sednite i pocastite se, a ja cu da se odmorim malo, rekao je gostima koje je zatekao u svojoj kuci. Svi od reda poceli su da padaju u nesvest”, prica Musanbegovic.