- Povećana tražnja za evrima i glasine o limitima izazvale su pometnju, ali u menjačnicama deviza ima dovoljno i promet ide bez restrikcija.
- Dušan Uzelac kaže da su razlozi sezonski uvoz energenata i psihološki pritisak, dok je finansijski sistem stabilan i NBS ima dovoljno rezervi.
- Za dugoročnu štednju dinarski depoziti nose veće kamate, a stalno prebacivanje između evra i dinara donosi gubitak na kursnim razlikama.
Redovi ispred šaltera i neproverene priče koje su se munjevito proširile društvenim mrežama uneli su pometnju među građane, podgrevajući strah da će ostati bez pristupa gotovini. Slika sa terena, međutim, demantuje glasine – deviza u menjačnicama ima dovoljno, a promet se odvija bez ikakvih restrikcija.
Za Kurir televiziju finansijski savetnik Dušan Uzelac pojasnio je šta stoji iza trenutnih dešavanja na tržištu.
– Prvi razlog je sezonski: pred zimu raste potražnja za devizama jer velike kompanije i javna preduzeća uvoze energente koji se plaćaju u stranoj valuti. Drugi faktor je psihološki pritisak izazvan aktuelnim društvenim dešavanjima, što stvara nepotrebnu bojazan i navodi građane na ishitrenu kupovinu deviza. Međutim, finansijski sistem je stabilan, a Narodna banka Srbije raspolaže dovoljnim deviznim rezervama da podmiri svaku tražnju i odbrani kurs.
Foto: Shutterstock
Šta je pametnije: Dinar ili evro?
Pojačano interesovanje za devize ponovo je u prvi plan gurnulo i večitu dilemu domaćih štediša, u kojoj valuti je najsigurnije i najisplativije čuvati novac u turbulentnim vremenima. Uzelac, međutim, skreće pažnju na to da kratkoročna panika često donosi direktne finansijske gubitke kroz provizije i razlike u kursu.
– Ukoliko svakog meseca kupujete evre, pa ih pred kraj meseca ponovo menjate u dinare, gubite novac na kursnim razlikama i transakcijama. Kada je reč o dugoročnoj štednji, računica je jasna: dinarski depoziti donose znatno veće kamate nego štednja u evrima. Ko god je u proteklih pet godina štedeo u domaćoj valuti, prošao je bolje od onoga ko je čuvao evre – objasnio je finansijski stručnjak.
Iako ekonomska računica ide u prilog dinaru, dugogodišnje navike i istorijsko nepoverenje u domaću valutu i dalje presudno utiču na ponašanje prosečnog kupca na šalteru menjačnice. Sagovornik ukazuje da upravo ta psihološka crta često preteže nad čistom finansijskom logikom.
– Mnogi građani biraju evro tražeći osećaj veće sigurnosti, ali to je u našem slučaju dominantno emotivni stav, a ne racionalna i matematička odluka. Niti ima osnova za uvođenje bilo kakvih limita od 250 evra po transakciji, niti menjačnice ostaju bez novca. NBS redovno interveniše i pokriva povećanu tražnju, te građani mogu nesmetano raspolagati svojim novcem bez straha od iznenadnih lomova na deviznom tržištu.
Foto: Kurir.rs/Mihajlo Pavlović
Kurs evra po gradovima u Srbiji
Zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije iznosi oko 117,50 dinara za evro, dok u beogradskim menjačnicama kupovni iznosi oko 118,90, a prodajni 119,00 dinara.
Širom Srbije cene variraju od grada do grada: u Novom Sadu i Subotici evro se otkupljuje po 118,00, a prodaje po 119,00 dinara, u Čačku je raspon od 117,50 do 119,00 dinara, dok je u Sremskoj Mitrovici odnos 117,50 prema 118,90 dinara.
Kurs evra po gradovima u Srbiji Foto: Kurir Televizija
U Raškoj se otkup kreće oko 117,60, a prodaja oko 119,40 dinara, u Kraljevu je kurs 116,50 za kupovni i 119,00 dinara za prodajni, u Užicu od 116,20 do 119,00 dinara, dok u Nišu kupovni kurs iznosi 116,00, a prodajni 119,00 dinara.