Nakon što je Studentska lista na vanrednim parlamentarnim izborima osvojila apsolutnu većinu, a nosilac liste “Aleksandar Vučić Ujedinjena Srbija” priznao poraz, zemlja sa nestrpljenjem iščekuje formiranje nove vlade i odluku o tome ko će sesti u premijersku fotelju.Prati rad vlade
Prema prognozama i analizi agencije Rojters, u najužem krugu istaknutih kandidata pobedničke liste za novog premijera i ključne resore pominju se bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, kardiolog prof. dr Ilija Srdanović, proslavljeni košarkaš i predsednik Evrolige Dejan Bodiroga, kao i akademik i profesor hemije Radomir Saičić.
Dejan Šoškić (59), ekonomista i profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, obavljao je funkciju guvernera centralne banke između 2010. i 2012. godine, pre nego što je podneo ostavku u znak protesta zbog zakonskih izmena za koje je tvrdio da ugrožavaju nezavisnost te institucije. Godinama unazad važi za glasnog protivnika Vučićeve vlasti.Istraži Evropu
Šoškić, koji je u mladosti bio strastveni bajker, a vremenom postao staložen i odmeren reformator, često je kritikovao institucionalne slabosti države pod Vučićem.
Godine 2021. ukazivao je na poziciju Srbije i pad na međunarodnim listama transparentnosti, ističući da je sistemska korupcija u ovoj balkanskoj zemlji rasprostranjenija nego u susednim državama i da odvraća domaće i strane direktne investicije. Vučić i njegova Srpska napredna stranka u više navrata su odbacivali optužbe za korupciju.Prati izbore
Šoškić navodi da će odgovorno vođenje javnih finansija stvoriti stabilnu osnovu za trajni rast plata i penzija.
Prorežimski mediji kritikovali su Šoškićev učinak na čelu centralne banke, optužujući ga da je izazvao pad vrednosti dinara tokom svog mandata. Šoškić je branio slabljenje domaće valute navodeći da je to bio odraz neophodnih mera monetarne politike tog vremena, a ne lični neuspeh.Čitaj vesti odmah
Ipak, tokom izborne kampanje, u cilju podizanja izvozne konkurentnosti, Šoškić je predložio korekciju, odnosno slabljenje kursa dinara, koji se nalazi u režimu rukovođeno plivajućeg kursa u odnosu na evro, kako bi domaća roba bila jeftinija na stranim tržištima.