Porodične tragedije u kojima jedan član porodice usmrti najbliže, a zatim sebi oduzme život, spadaju među najteže slučajeve koje istražuju policija i tužilaštvo.
Duško M. (49), njegova supruga Mirela (42), sin Aleksandar (18) i ćerka Erika (16) pronađeni su mrtvi u porodičnom domu. Prema tadašnjim navodima policije, otac je pištoljem usmrtio suprugu i decu, a potom izvršio samoubistvo.
Prava porodična tragedija dogodila se na Novom Beogradu, gde su u jednom domu pronađena tela četiri člana porodice – Duška M. (49), njegove supruge Mirele (42), sina Aleksandra (18) i ćerke Erike (16).
Prema navodima policije objavljenim nakon tragedije, sumnjalo se da je Duško M. iz pištolja pucao u suprugu i njihovo dvoje dece, a zatim istim oružjem izvršio samoubistvo.
Tela Duška M., njegove supruge i dvoje dece pronađena su nakon što je tragedija već bila počinjena. Istraga je trebalo da utvrdi tačan sled događaja i okolnosti koje su prethodile pucnjavi.
Prema tada objavljenim informacijama, Duško je posedovao pištolj za koji je imao urednu dozvolu.
Posebno potresan detalj odnosio se na Mirelu M. (42), kojoj je, prema policijskim navodima, hitac ispaljen direktno u glavu.
Stravičan prizor u domu porodice zatekao je istražitelje, a slučaj je otvorio brojna pitanja o tome šta je prethodilo tragediji i šta je navelo Duška da podigne ruku na najbliže članove porodice.
Tragedija ostala bez odgovora
Tragedija je zabeležena u junu 2001. godine, kada je javnost obaveštena da su Duško, Mirela, Aleksandar i Erika pronađeni mrtvi.
Tada je policija saopštila da je Duško najpre pucao u suprugu i decu, a potom izvršio samoubistvo.
Činjenica da je oružje bilo legalno u njegovom posedu dodatno je otvorila pitanje kako je došlo do tragedije i da li je iko mogao da nasluti da će se dogoditi zločin ovakvih razmera.
Porodične tragedije u kojima jedan član porodice usmrti najbliže, a zatim sebi oduzme život, spadaju među najteže slučajeve zabeležene u crnoj hronici.
Zašto se vraćamo na stare slučajeve?
Ovakvi slučajevi iz prošlosti ne treba da budu samo mračni podsetnik na tragedije koje su se dogodile. Njihovo ponovno pominjanje može da posluži i kao upozorenje koliko ozbiljne posledice mogu imati nasilje u porodici, neprepoznati konflikti i neadekvatna reakcija na rizična ponašanja.
Podsećanjem na stare slučajeve čuvaju se sećanja na žrtve, ali se istovremeno otvara prostor da se o sličnim tragedijama govori na vreme – kako bi se prepoznali znaci nasilja i kako bi pomoć stigla pre nego što bude kasno.
Cilj nije da se stare tragedije ponovo otvaraju radi senzacije, već da se iz njih izvuku pouke. Svaki ovakav slučaj podseća da iza crnih hronika ostaju stvarni ljudi, porodice i životi koji su zauvek promenjeni.
Ovaj slučaj ostao je zabeležen u crnoj hronici Beograda početkom dvehiljaditih, a iza njega su ostala četiri ugašena života – supružnika Duška i Mirele i njihove dece Aleksandra i Erike.