Mala Cana i Andrija Bajić nisu planirali ljubav, ali ih je jedan sasvim slučajan susret spojio za ceo život i od tada se više nisu razdvajali.
Pevač Andrija Bajić preminuo je 7. jula u 89. godini, ostavivši iza sebe suprugu, pevačicu Malu Canu, koja se i dalje teško miri sa gubitkom čoveka sa kojim je provela 15 godina u braku.
Njihova ljubavna priča od početka je privlačila pažnju zbog velike razlike u godinama, ali su njih dvoje uprkos tome gradili odnos pun međusobnog poštovanja i podrške.
Cana je bila uz Andriju do njegovog poslednjeg dana, a nakon komemoracije prvi put je javno govorila o bolu koji proživljava i uspomenama koje će zauvek nositi sa sobom.
Kako je njihova ljubav počela?
Njihova veza nije počela kao velika ljubav na prvi pogled. Upoznali su se u periodu kada je pevačica bila razočarana u posao i ozbiljno razmišljala da zauvek napusti estradu. Dok je rešavala administrativne stvari oko dobijanja licence za udruženje, upravo joj je Andrija pružio podršku i ohrabrio je da ne odustaje od muzike.
Njihov odnos dodatno se učvrstio kada je Andrija otputovao u Ameriku zbog posla, gde se našao u nezavidnoj situaciji sa smeštajem. Cana je tada učinila sve što je mogla kako bi mu pomogla, a upravo tada je, kako je kasnije priznala, shvatila koliko joj znači i koliko strahuje za njega.
Kada su započeli emotivnu vezu, Mala Cana imala je 33 godine, dok je Andrija imao 74.
Želeli dete više od svega
Govoreći o zajedničkom životu, kroz suze je otkrila da joj je najveća neostvarena želja ostala da sa Andrijom dobije dete, ali i da je on zbog svojih godina strahovao od mogućih komplikacija.
– To mi je najlepši deo mog života koji sam imala od kad sam se rodila. Teško mu je bilo da ja ostanem bez dece i govorio je da je to velika žrtva da ja nemam decu. Mi smo razgovarali sa doktorom i on je rekao da nije problem da mi pokušamo, ali zbog njegovih godina, dete ne bi možda bilo kako treba – rekla je Cana za “Kurir.rs”, pa dodala:
– Međutim, ja sam mu rekla da je to moje dete. Onda je meni je on rekao u jednom momentu: “Znam, dušo, to bi bilo dobro. Voleo bih.” I stvarno je voleo. Uvek smo se šalili. Govorila sam mu: “Ti ćeš znati, čim uzme frulu da svira, da je tvoje.” On je meni rekao: “Dušo, i ovako ti život nije bio lak i već si izgubila jednu bebu, da je veliki rizik, da se rodi dete, a da nije zdravo.”