Pevačica Mala Cana ostala je bez voljenog supruga, pevača Andrije Bajića, koji je preminuo danas, 7. jula, u 89. godini, nakon teške bolesti.
Poslednja dva meseca proveo je po bolnicama u Pančevu i Beogradu, a Cana je sada otkrila poslednje trenutke njegove borbe.
– Ne mogu više, Bože uzmi me. Molila sam Boga da uzme od mene godine da ih da njemu, da mu produži život. Sve sam učinila što sam mogla – rekla je ona kroz suze i otkrila od čega je preminuo.
– On je imao samo urinarnu infekciju katetera. Ništa više. Bubrege smo lečili tolike godine, trebalo je da ide na dijalizu. Nije smeo da pije lekove zbog bubrega. Otišao je na urologiju zbog te bakterije međutim tamo šta se dešavalo ne znam. Jednostavno je dobio moždani udar, mučilo ga je nešto, ali nije rekao šta. Rekao mi je samo i u Pančevu i u Beogradu: “Daće Bog da izađem, sve će biti drugačije” – rekla je Cana na početku ispovesti.
“Bio je svestan sve vreme”
U poslednjim trenucima bio je budan i svestan.
– Bio je svestan, pričao je normalno, primao je terapiju, sve je bilo normalno. Međutim od nekih antibiotika su mu malo skočili na bubrezima parametri, uključili su mu privremenu dijalizu u vrat i urodila je plodom. To sve mogu da posvedoče ljudi koji su leželi sa njim. Obilazila sam ga svaki dan, ustanem pre 7, pre nego što se otvori prva vizita i vratim se u 21 sati. Bila sam u Tumanima, pričestila se, molila sam se za njegovo zdravlje. Dobila sam knjigu, držala sam je pored njegove glave, čitala sam mu molitve svaki dan – priznala je Mala Cana.
O Andrijinim ćerkama i sukobu sa njima
– O modricama i nasilju ćemo govoriti tamo gde bude trebalo. Jeste, napale su me prvo ispred odeljenja, dobili smo papir da je Andriji trebalo da se vadi krv, ja sam predala jednoj od njegovih ćerki i rekla da oni pokušaju u Beogradu, a ja sam uzela telefon i pisala njegovo kardiologu iz Pančeva da li može da uradi nešto da ti rezultati što pre stignu. Njegova ćerka srednja je počela da me vređa užasnim stvarima i rečima. Ja sam na to rekla: “Pisaću i Svetom Petru ako treba, i Bogu, samo da moj Andrija bude dobro”. Nisam reagovala uopšte na njihove poteze – rekla je ona i nastavila.
– Međutim, kad smo ušle kod njega na odeljenje, on je bio svestan i ja ne znam, tu su počele da me vređaju, da pokazuju svoje pravo lice, da one mene nikad nisu prihvatile. Dešavalo i ranije da me napadaju, zato smo mi i prešli ovde, našli smo naš mir. Ja sam lično tražila da im prepiše kuću, evo pričam pred Bogom i njegovom slikom, to i one znaju. On je rekao da se ne mešam, da ćutim, da ja ništa ne znam. Ja sam i dalje govorila da prepiše, to je njihovo, ne njihovo, nego njegovo i njegove supruge. On je radio, znate ko je bio on. Govorila sam: “Andrija, molim te, rešavajte to” – priča Mala Cana.
“Retko su dolazile kod nas”
Kako ističe, njegove naslednice su retko dolazile u kuću u Devojačkom bunaru gde su Andrija i Cana živeli.