Smrt Saše Katančića u 49. godini od infarkta ponovo skreće pažnju na rane simptome srčanog udara koji mogu da se jave i mnogo pre kritičnog trenutka.
Saša Katančić, pevač koji je javnosti poznat po učešću u “Zvezdama Granda” i rijalitiju “Farma”, iznenada je preminuo u 49. godini. Prema prvim informacijama, uzrok smrti je srčani udar (infarkt) – hitno medicinsko stanje kada srce ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom.
Šta je srčani udar?
Prema Klivlend klinici, to je najčešće posledica začepljenja jedne od srčanih arterija (koronarnih arterija). Bez stalnog protoka krvi, delovi srčanog mišića mogu da počnu da odumiru. To sprečava srce da normalno pumpa i smanjuje protok krvi ka ostatku tela.
Simptomi srčanog udara
Srčani udar može da se oseća kao jak bol u grudima, ali ne uvek. Možete da osetite pritisak, stezanje ili težinu u grudima. Ponekad se simptomi mešaju sa gorušicom ili problemima sa varenjem. Nelagodnost u grudima obično traje najmanje 10 minuta.
Simptomi ne moraju da se pojave odjednom. Mogu da počnu postepeno, na primer kao blaga nelagodnost u grudima tokom svakodnevnih aktivnosti poput penjanja uz stepenice ili brze šetnje.
Tipični znaci uključuju:
- bol ili nelagodnost u grudima koja može da se širi u vilicu, vrat, rame, ruku ili leđa,
- kratak dah ili otežano disanje,
- neobjašnjiv umor ili slabost,
- mučninu, uznemiren stomak ili povraćanje,
- anksioznost ili osećaj da će se nešto loše desiti,
- pojačano znojenje,
- vrtoglavicu ili osećaj nestabilnosti,
- gubitak svesti.
Moguće je imati srčani udar i bez bola u grudima. Neki ljudi osete samo kratak dah, mučninu ili znojenje. To se naziva “tihi srčani udar”. I dalje je reč o ozbiljnom stanju i zahteva hitnu pomoć.
Šta uzrokuje srčani udar?
Najčešći uzrok je nakupljanje naslaga (plaka) u koronarnim arterijama, stanje poznato kao koronarna bolest srca. Plak postaje najopasniji kada pukne ili se ošteti, jer se tada stvaraju krvni ugrušci koji mogu delimično ili potpuno da blokiraju protok krvi.
Takođe, plak može toliko da suzi arteriju, da krv jedva prolazi, što smanjuje dotok krvi u srce i može da dovede do infarkta.
Drugi uzroci uključuju:
- urođene nepravilnosti koronarnih arterija,
- grč (spazam) koronarnih arterija,
- emboliju (ugrušak ili mehurić vazduha koji dospe u arteriju),
- opasno visok krvni pritisak,
- bolest malih krvnih sudova srca,
- spontano pucanje zida arterije,
- vrlo brz i nepravilan rad srca.
Faktori rizika
Rizik je veći ako:
- imate više od 45 godina (muškarci),
- imate više od 50 godina ili ste u menopauzi (žene),
- imate porodičnu istoriju srčanih bolesti,
- imate dijabetes, visok pritisak, visok holesterol ili gojaznost,
- pušite ili koristite duvanske proizvode,
- jedete mnogo hrane bogate solju, šećerom ili zasićenim mastima,
- konzumirate previše alkohola,
- ne bavite se fizičkom aktivnošću,
- koristite psihoaktivne supstance.
Na neke faktore, poput godina ili genetike, ne možete da utičete. Ipak, mnogo toga možete da učinite da smanjite rizik, od zdrave ishrane do redovne fizičke aktivnosti. Lekar može da proceni vaš individualni rizik i da vam preporuke prilagođene vašim potrebama.
- Napomena: Sadržaj sa MONDO portala ima informativno-edukativni karakter i nije zamena za konsultaciju sa lekarom. Pre nego što primenite bilo koji savet iz oblasti medicine, obavezno se posavetujte sa stručnjakom.
Vaše mišljenje nam je važno – ostavite komentar