Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju Lazarevu subotu, poznatu i kao Vrbicu, u znak sećanja na čudo Isus Hrist kada je vaskrsao Lazara, uz niz običaja koji simbolizuju veru, obnovu i najavu praznika Cveti.
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju Lazarevu subotu, praznik ustanovljen u znak sećanja na čudo koje je, prema predanju, učinio Isus Hrist. Veruje se da je tog dana vaskrsao svog prijatelja Lazara iz Vitanije, četiri dana nakon njegove smrti, pozvavši ga rečima: ”Ustani, Lazare”. Ovaj praznik, poznat i kao Vrbica, prati niz običaja koji su duboko ukorenjeni u narodnoj tradiciji.
Lazareva subota uvek se obeležava uoči praznika Cveti. Ime nosi po Lazaru iz Vitanije, kog pravoslavni vernici nazivaju i Četvorodnevni, jer je, prema verovanju, vaskrsao četvrtog dana po smrti. U čast tog događaja, kroz vekove su se razvili brojni običaji koji se i danas praktikuju.
Jedan od najpoznatijih običaja jeste nošenje grančica vrbe oko struka, kako kod dece, tako i kod odraslih, što simbolizuje Hristov dolazak u Jerusalim. Takođe, rano ujutru bere se cveće koje se ne unosi odmah u kuću, već ostaje u dvorištu u vodi sve do Cveti, jer se veruje da bi u suprotnom moglo doneti nesreću u narednom periodu.
Posebnu radost ovaj dan donosi najmlađima. Deca se svečano oblače, oko vrata im se stavljaju zvončići, a na glavu venčići od cveća i vrbovih grančica. Odlazak u crkvu deo je tradicije, a grančice koje se tamo osveštaju čuvaju se u domu, najčešće uz ikonu zaštitnika porodice.
U nekim krajevima Srbije i dalje se neguje običaj jutarnjeg umivanja na reci. Nakon toga, uzima se kamen koji se simbolično baca što dalje, uz izgovaranje želje da zmije ostanu daleko od kuće i porodice.
Kada je reč o pravilima ponašanja, Lazareva subota pada u vreme Uskršnjeg posta, pa se vernicima savetuje uzdržanost. Nije prikladno veseliti se i pevati, već dan provesti u molitvi i miru. Takođe, preporučuje se posna ishrana, čak i za one koji inače ne poste, kao znak poštovanja prema ovom značajnom prazniku.