Tvrdi da će publika po tome najviše da je pamti.
Olga Odanović je jedna od onih glumica koje publika ne voli samo zbog uloga koje igra, već i zbog posebne topline, iskrenosti i životne energije koju unosi u svaki lik. Tokom bogate karijere osvojila je gledaoce autentičnošću i prirodnošću, zbog čega su njeni likovi često bliski i prepoznatljivi publici.
Govoreći o ulozi Branke u filmu “Biće novih leta”, glumica ističe da joj je ovaj projekat došao u pravom trenutku i da je u njemu pronašla mnogo emocija i životnih istina koje su joj kao umetnici bile posebno inspirativne.
Jako je bilo zanimljivo. Sećam se dana kada me je Uroš Tomić pozvao i pitao da li bih htela da igram u filmu. Naravno da sam rekla da. Ukratko mi je objasnio o čemu se radi i već tada me je priča zaintrigirala. Posle mi je poslao scenario. Pročitala sam i svoju ulogu i ceo scenario i bila sam jako srećna – kaže Odanovićka.
Dodaje da joj je promena bila potrebna nakon dugog rada na seriji “Radio Mileva”.
– Kada ste dugo u nečemu, u nekoj seriji kao što je “Radio Mileva”, koju snimam već pet godina, potreban vam je mali otklon od onoga što radite. To je glumcu veoma značajno, zato sam vrlo rado prihvatila ulogu Branke, koja je veoma specifičan lik. To je žena koja na prvi pogled deluje jako hladno, nedostupno, skoro pa pomislite da nema emocije. Ni prema svom sinu, ni prema svojoj snaji, koju fantastično igra Tamara Krcunović. U filmu igraju divni glumci: Zlatan Vidović, Tamara Krcunović, kao i Mladen Lero i Anđela Kribl, koji u stvari nose celu priču filma.
Za Olgu je ova uloga bila važna i zbog promene žanra.
– Otišla sam iz jednog miljea u kome sam dugo. “Radio Mileva” je humoristička serija, komedija, dok je ovo više dramedija, negde sa elementima romantične komedije.
“Meni će na grobu pisati Radio Mileva”
Upravo uloga Mileve je posebno približila široj publici.
– Potpuno se slažem. Pre neki dan sam rekla:“Meni će na grobu kad budem umrla pisati “Radio Mileva”, neće pisati ime”. (smeh) Znate šta, deca su veliki fanovi ove serije. Ali ja kažem, ne samo deca. već i stariji, od sedam do sedamdeset sedam, kao “Politikin zabavnik” smo. Nekako smo magnetski privukli publiku. Serija ima posebnu emociju koja privlači ljude. Ima nešto u toj seriji toplo, ima nešto naivno, ima neka čista emocija koja se pojavi u svakoj drugoj, trećoj epizodi. Imate tu onu najiskonskiju, lepu emociju u odnosima među ljudima. Ti stanari te zgrade su svi dobri ljudi, plemeniti i humani. A kad pričamo o dobroti, mislim da nam i dobrota danas malo ponestaje, pa se verovatno ljudi vezuju za ono što im nedostaje