Zoran Đorđević, dramski umetnik i član ansambla Beogradskog dramskog pozorišta od 1971. godine, preminuo je u 79. godini u Beogradu. Bio je aktivan na sceni i tokom penzionerskih dana.
Diplomirao je glumu u klasi profesora Minje Dedića na FDU, a čitavu svoju karijeru posvetio je BDP-u. Na ovoj sceni prvi put je nastupio 1968. godine, u predstavi „Đido“, u režiji Minje Dedića. Bio je jedan od retkih glumaca koji je ceo radni vek proveo u istom teatru. Rođen i odrastao na Crvenom krstu, upravo je tamo gledao prvu predstavu koja ga je, kako je sam zapisao, pretvorila u „klinca koji sanja pozorište“. Na istoj sceni odigrao je i svoju prvu profesionalnu ulogu, a nastupao je i nakon penzionisanja.
Tokom karijere ostvario je više od 70 uloga na matičnoj sceni. Među najznačajnijima su: „Na leđima ježa“ (igrana preko 300 puta), „Vesele žene Vindzorske“, „Dva viteza iz Verone“, „Ivkova slava“, „Zona Zamfirova“, „Večiti mladoženja“, „Puču“, „Revizor“, „Jazavac pred sudom“, „Poltron“, „Sabirni centar“, „Besnilo“, „Psovači“ i „Karmen“. Posebno je cenio saradnju sa rediteljem Paolom Mađelijem u predstavama „Večeras improvizujemo“, „Centrifugalni igrač“, „Trinaest božijih tričarija“ i drugim. U njegove poslednje projekte ubrajaju se „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Falsifikator“, „Kad su cvetale tikve“ i „Zaljubljeni Šekspir“. Bio je i član izvorne postave čuvene predstave „Buba u uhu“ (JDP), u kojoj je igrao više od šest decenija.