Kad sam se probudio s tubusom u ustima, priključen na sto nekih čuda i bez osećaja na desnoj strani, prva stvar koju sam pomislio bilo je: “Dobro je, živ sam, nije loše za početak”, priseća se za Kurir predsednik IO SNS
Prva prognoza lekara nakon moždanog udara bila je fatalna. Posle nekoliko sati rekli su da ću verovatno preživeti, ali da ću imati veoma visok stepen invaliditeta i da je to nemoguće izbeći. Međutim, tri dana kasnije stao sam na noge. Prvog dana bila mi je potpuno oduzeta desna strana tela, a prvih sedam dana veoma sam teško govorio, više sam mumlao. A onda, nakon tih nedelju dana bukvalno sam kao đak prvak učio ponovo sve, da govorim, pišem, jer sam defakto zaboravio i kako se potpisujem i jako teško sam ispisivao rečenice… Odlučio sam da tačno nakon osam nedelja, koliko lekari kažu da je potrebno da zaraste taj ožiljak na krvnom sudu, odem na isto mesto na kojem mi se to desilo u isto vreme, kod istih voditelja, da nastavim tamo gde sam stao. To mi je dizalo i samopouzdanje i poslalo poruku moje odlučnosti. Vratio sam se i tamo gde me je zaustavilo – nastavio sam!
Ovo u ekskluzivnom intervjuu za Kurir govori ministar za javna ulaganja i predsednik IO SNS Darko Glišić, koji je pre tačno dva meseca, 5. avgusta, u programu uživo na TV Pinku doživeo težak moždani udar!
Dva meseca kasnije Glišić je nasmejan dočekao ekipu Kurira u svom kabinetu u Vladi Srbije, gde se polako vraća radnim obavezama…
Delujete odmornije nego kada smo razgovarali poslednji put početkom juna, pred lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Kako ste?
– Osećam se dobro i srećan sam što sam se vratio na posao. Posle svega, dobro je, oporavljam se i ono najgore je prošlo. Malo sam, naravno, još uvek iscrpljen i nešto usporeniji, ali iz dana u dan se osećam sve bolje i vraća mi se motorika. Prvog dana na poslu bilo je emotivno, uzbudljivo. Sačekali su me svi, tako da mi je ponovo malo bio povišen krvni pritisak, ali dobro, kad su emocije u pitanju, onda je i logično da se čovek malo više uzbudi, što lekari meni baš i ne preporučuju. Jedva sam čekao da se vratim na posao, u okruženje u kom sam bio, rekao bih, gotovo 24 časa dnevno svaki dan. Ne mogu još da idem nešto dalje van Beograda, ali očekujem da ću već od naredne nedelje da krenem polako i da obilazim gradilišta i da se krećem po terenu, tako da me to dodatno raduje.
Da li se sećate uopšte nečega od tog jutra 5. avgusta?
– Sećam se jako dobro svega do trenutka dok nisam potpuno izgubio svest. Dakle, ja sam izgubio kontrolu nad svojim telom, ali sam video, čuo i razaznavao sve šta se dešava.
Vidi galerijuDarko Glišić intervju za Kurir Foto: Nemanja Nikolić
Prognoze na početku nisu bile dobre?
– Prognoze su bile jako loše, ja to tada naravno ne znam, niti saznajem u narednih 10 – 15 dana. Tek negde po otpustu, nakon što sam oko dve nedelje bio u bolnici, deo toga mi je prenet, a tokom kućnog oporavka saznao sam neke detalje, da je bilo baš onako loše. U te dve nedelje u bolnici krenulo je polako da se sve slaže, stvorili su se uslovi da budem na kućnom lečenju, ali onda kreću te neke nuspojave, pogotovo nekog koštanog tipa, jer ja sam morao da šest nedelja da u potpunosti mirujem, ili sedenje ili ležanje, ne postoji neki drugi vid aktivnosti. Onda neki mišići malo atrofiraju, pa se neki hematom negde stvorio pa je neke nerve napao i onda je tu bilo problema malo i sa kostima, ali važno da je sve okej. U stalnom sam kontaktu sa lekarima,idem na kontrole, verovatno će krenute te fizijatrijske terapije tokom oktobra gde ću biti potpuno osposobljen da da radim u punom kapacitetu.Bilo mu je gore nego meni: Hteo sam da kažem da Sarapi prvo pomognu
U trenutku moždanog udara bili ste na TV Pinku. Da li ste znali šta se s vama dešava?
– Sećam se jako dobro svega do trenutka dok nisam potpuno izgubio svest. Izgubio sam kontrolu nad svojim telom, ali sam video, čuo, shvatio da mi se dešava nešto loše. Moždani udar je nešto što ne izaziva bol. On jednostavno samo u trenutku oduzme telo. Meni je prvo oduzeo govor, mislio sam da se radi o grlu ili da sam jednostavno zanemeo iz nekog drugog razloga, a ne zbog toga što mi se rascepila karotidna arterija i zatvorila dotok krvi u mozgu, zbog čega je i počelo polako da mi se oduzima telo… Pokušao sam da uzmem čašu vode sa stola i podigao sam je, onda sam je ispustio jer mi je otkazala jedna ruka, pa druga ruka, pa jedna noga, pa druga… Otkazalo mi je telo u potpunosti, ali sam video šta se dešava, ljude koji pokušavaju da mi pomognu, čuo njihove glasove, video sam da je novinaru Sarapi pozlilo. On je izgledao lošije nego ja, hteo sam da izgovorim: “Pomozite njemu, gore mu je nego meni.” Zatim mi se i vid ugasio. U narednih 12 sati sam spavao, drugi su se mučili oko mene.
Kažete da ste učili kako da razgovarate, da se potpišete, a samo nedelju dana pre toga ste bili jedan od najuticajnih ljudi u Srbiji…
– Nisam to tako doživljavao.
Deo javnosti vas ipak tako doživljava. I onda za sedam dana učite kako da se potpišete. Šta vam je prolazilo tada kroz glavu?
– Ne bih to tako nazvao, trudio sam se da budem najvredniji, često sam bio na terenu sa građanima, pa možda je neko iz toga crpeo neki takav utisak… Trudim se da stvari uvek gledam sa pozitivne strane. Kada sam se probudio, sa tubusom u ustima, priključen na 100 nekih čuda i bez osećaja u desnoj strani, prva stvar koju sam pomislio kada sam otvorio oči bilo je: dobro je živ sam, nije loše za početak. Medicinsko osoblje je bilo više zabrinuo nego ja, gledao sam da je to neka nova prilika, nova šansa koju mi je pružio život pa ću videti kako ću je iskoristiti.
Snimak kako u programu uživo dobijate moždani udar obišao je ne samo Srbiju, nego i ceo svet. Da li ste ga kasnije pogledali? Kako je vaša porodica reagovala na sve to?
– Nisam ni jednom pogledao snimak. Još uvek nemam neku želju da ga pogledam. Tek nakon 15 dana sam video da sam 6. avgusta bio na svim naslovnim stranama, vest u regionu ali i na drugim kontinentima. Možda nekada u narednom periodu se odlučim da vidim kako je to izgledalo… Porodica kao porodica, uvek su to teške stvari. Moja majka je saznala gledajući TV i naravno da, kao i svaka majka, nije to baš lako primila. Rođena sestra je bila pristna u Urgentnom centru i prva čula vesti da će po mene da bude jako loš ishod. Kažu da se tu okupilo dosta ljudi, stvarno sam im svima zahvalan, u tom trenutku ja sam daleko od realnosti, života, svega i ne znam šta se dešava, ali koristim priliku da se svima zahvalim za veliku podršku, to mi imponuje i pomoglo mi je da se što pre vratim.