Informacija o njegovoj smrti potresla je sve.
Čuveni britanski roker Teri Rid, poznat pod nadimkom „Superlungs“ zbog svog moćnog vokala, preminuo je u 75. godini života od posledica komplikacija izazvanih rakom.
Vest o njegovoj smrti potresla je muzički svet, naročito jer je prošlog meseca bio prinuđen da otkaže seriju koncerata.
U julu je putem društvenih mreža objavljeno da Rid mora da odloži jesenju turneju planiranu za 2025. godinu po Velikoj Britaniji, Irskoj i Norveškoj zbog zdravstvenih problema izazvanih lečenjem raka. U poruci je tada stajalo:
„Teri je posebno razočaran jer je turneja 2024. bila veoma uspešna, i radovao se nastupima u novim gradovima i poznatim mestima, kao i prvim koncertima u Norveškoj.“
Rođen 13. novembra 1949. godine u Kembridžširu, Teri Rid je karijeru započeo početkom 60-ih kao frontmen benda Piter Džej i Džejvokeri, da bi ubrzo nastavio kao solo umetnik. Pažnju javnosti privukao je 1966. godine kada je bio predgrupa Rolingstonsima na njihovoj britanskoj turneji, a ubrzo je postao poznat po snažnom vokalu i harizmatičnom nastupu.
Tokom 60-ih godina nastupao je i sa velikanima poput Kriima, Flitvud Meka i Džetro Tula. Bio je nezaobilazan deo londonske muzičke scene tog vremena i blizak prijatelj sa Džimijem Hendriksom, sa kojim je često delio binu.
Rid će ostati upamćen i po tome što je odbio dve od najvažnijih ponuda u istoriji roka – da postane pevač novoosnovanog benda Led Cepelin, kao i da predvodi Dip Perpl. Umesto toga, preporučio je Džimiju Pejdžu Roberta Planta (kao i bubnjara Džona Bonama), čime je u velikoj meri uticao na dalji razvoj rok muzike.
Odluku da ne prihvati te ponude nikada nije zažalio. U intervjuu za Gardijan izjavio je:
„Hteo sam da radim svoju stvar. Dao sam im pola benda – to je dovoljno s moje strane!“
Tokom karijere, Rid je izdao sedam studijskih albuma, među kojima se posebno izdvaja kultni Seeds of Memory iz 1976. godine. Njegov debi album Bang Bang, You’re Terry Reid (1968) pokazao je njegovu izražajnu vokalnu snagu, a usledili su i zapaženi albumi Terry Reid (1969) i River (1973).
Iako nikada nije dostigao status superzvezde koji bi mu verovatno donelo članstvo u Led Cepelinu ili Dip Perplu, Rid je ostao visoko cenjen među kolegama i muzičarima. Sama Areta Frenklin je 1968. godine rekla: „U Engleskoj se dešavaju samo tri stvari: Rolingstonsi, Bitlsi i Teri Rid.“
Tokom 80-ih, okrenuo se studijskom radu i sarađivao sa brojnim zvezdama poput Dona Henlija, Džeksona Brauna i Marijan Fejtful. Na scenu se vratio 1991. godine albumom The Driver, a tokom 2000-ih je ponovo počeo da nastupa širom sveta. Njegovo poslednje izdanje bilo je The Other Side of the River iz 2016.
Uprkos tome što će zauvek biti poznat po bendovima koje je odbio, Rid se nikada nije pokajao, već se, kako je često govorio, radovao svakom trenutku provedenom uz muziku. U jednom od poslednjih intervjua iz 2024. godine izjavio je:
„Pravljenje muzike mi je oduvek bilo zadovoljstvo. Kao klinac sam ustajao i pevao u kafani i svuda gde stignem. Moj otac je rekao: ‘Mislim da ovde nemamo vodoinstalatera.’“
Nakon objave vesti o njegovoj smrti, usledile su brojne reakcije i izrazi saučešća. Poznati gitarista Džo Bonamasa nazvao ga je „jednim od najvećih koji su ikada postojali“ i „divnom osobom i dušom“, istakavši da mu je Rid bio mentor i blizak prijatelj.
Teri Rid je preminuo okružen porodicom, a iza sebe je ostavio suprugu Anet.