Shvatio je da je estrada njegov istinski poziv, pa je bez previše razmišljanja odlučio da napusti sigurnost stalnog zaposlenja i uplovi u neizvesne, ali uzbudljive vode muzičkog sveta.
Popularni folker Miloš Bojanić danas uživa u plodovima svoje uspešne muzičke karijere, koja mu je donela i zavidno bogatstvo, ali malo ko zna da je pre nego što se posvetio estradi, imao sasvim drugačiji životni i profesionalni put, koji uključuje i zavidno obrazovanje.
Naime, Bojanić je najpre vanredno završio srednju Saobraćajnu školu, pokazujući već tada upornost i posvećenost obrazovanju. Njegova želja za učenjem nije se tu zaustavila – odlučio je da nastavi školovanje i upisao je Saobraćajni fakultet, koji je uspešno završio.
Nakon diplomiranja, započeo je profesionalnu karijeru u struci, radeći kao direktor novosadskog javnog preduzeća „Parking“. Na toj poziciji imao je stabilan posao i odličnu platu, ali je sudbina ipak imala drugačiji plan za njega.
Ljubav prema muzici, koja je godinama tinjala u njemu, konačno je prevagnula nakon što je snimio svoj prvi album. Shvatio je da je estrada njegov istinski poziv, pa je bez previše razmišljanja odlučio da napusti sigurnost stalnog zaposlenja i uplovi u neizvesne, ali uzbudljive vode muzičkog sveta.
– Imao sam dobru platu, odličan posao, ali je ljubav ka muzici prevagnula, te sam nakon snimljenog prvog albuma napustio posao i upustio se u svet muzike. Nije bilo u redu prema ostalim kolegama iz „Parkinga“ da često odsustvujem sa posla zbog pevačkih angažmana – ispričao je Bojanić jednom prilikom za domaće medije.
I dok mu je karijera beležila uspon, Miloš je u privatnom životu morao da se suoči sa velikim gubitkom koji ga je zauvek obeležio. Naime, njegova mlađa sestra Cvijeta, koju je porodica od milošte zvala Lela, preminula je iznenada u 48. godini. Ta tragedija ostavila je dubok trag u Bojanićevom srcu, a njegova majka, kako je rekao, nikada se nije oporavila od tog gubitka.
– Imao sam velikih tragedija u porodici i familiji, sestra mi je umrla u 48. godini, to me posebno pogodilo. Samo je pala kao pokošena i to je bio veliki šok za moju porodicu, moja majka se nikada više nije nasmejala otkad se to dogodilo. Ljubav sestre prema bratu je nešto najlepše na svetu – prisetio se kroz emocije pevač.
Bol zbog prerane smrti voljene sestre ne jenjava ni decenijama kasnije, a Miloš je pronašao način da joj odaje počast i čuva uspomenu na nju – svaki brod koji poseduje nosi njeno ime. Iako joj je pravo ime bilo Cvijeta, nadimak Lela bio je duboko ukorenjen u krugu porodice, pa je tako i Bojanićev brod simbolično nazvan „Lela“. Taj brod, iz luke u Baošićima, svake godine isplovljava – kao tiha, ali snažna posveta ženi koju nikada nije prestao da voli i koja zauvek živi u njegovom srcu.