Potresan prizor u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” tog 3. maja 2023. godine izgledao je kao u najgorim morama.
Svako ko se tog jutra zatekao u školi zauvek će pamtiti scene koje je tamo zatekao. Ovo su njihove ispovesti.
– Čaura na otiraču na ulazu u školu, čaura nekoliko centimetara dalje… Policajac sa šlemom i pancirom govori: “90 odsto nas ne bi ovako precizno pucalo…” To je prvo što sam zatekao po dolasku u školu – priča sagovornik “Blica” koji se tog jutra našao na mestu masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar”.
Sve mu je izgledalo kao neki film strave i užasa.
– Čuvar leži na ulazu, kao da ga da je neko položio tu. Krv. Nedaleko od njega bila je klupa za dežurne đake, na oko 7 metara od ulaza u školu. Tu sam ugledao tri ubijene učenice. Jedna je bila preko klupe, druga ispod, a treća iza – priseća se sagovornik.
Rupa od metka probila staklo
Sledeće je ugledao prozor preko puta ulaza u školu. Rupa od metka probila je staklo. Čuje zvonjavu telefona. Bezbroj melodija koje neprestano odzvanjaju. Svi zovu. Svi žele da znaju šta se dogodilo.
Od državnih zvaničnika u tom trenutku u školi je zatekao tadašnju ministarku zdravlja Danicu Grujičić i Veselina Milića, direktora beogradske policije.
– Ugledao sam Danicu Grujičić koja je sve u životu videla, kojoj smrt i bolest nisu strani, kako u šoku, izbezumljena čupa kosu sa glave. Jauče neprestano. Veselin Milić priča sa školskom policajkom koja je u trenutku pucnjave obilazila obližnju školu. Žena isto prestravljena. Nešto kasnije je stigao tadašnji ministar policije Bratislav Gašić, jer je bio na službenom putu. Bio je u šoku kad je kročio u školu. Tadašnji ministar prosvete Branko Ružić bio je izbezumljen – priča naš sagovornik.OŠ Vladislav Ribnikar / Izvor: Srbija Danas
Žena pokušavala da uđe u školu
Ugledao je i jednu majku. Ženu koja pokušava da uđe u školu da vidi gde joj je dete.
– Ona je bila majka devojčice koja je ubijena. Ta žena je bila policajka, ali nije se tako predstavila. Zbog toga je na sreću nisu pustili. Jer da je rekla da je policajka bila bi puštena u školu i zatekla bi telo svoje devojčice – kaže sagovornik.
Policija je tada morala da uradi jednu važnu stvar. Da spreči da snimak sa nadzornih kamera osvane u medijima i na društvenim mrežama.
– Policajci su veoma brzo reagovali da niko ne snimi ekran, što se često desi kada je neki događaj snimljen nadzornom kamerom. Oni su odmah otišli u zbornicu i pečatirali je i sklonili snimak da nikada ne ugleda svetlost dana – kaže naš sagovornik.
Razredna išla na prepoznavanje dece
Ubrzo potom ugledao je ženu obučenu u forenzički skafander kako jedva stoji na nogama. Bila je to razredna odeljenja 7/2 koji je pohađao dečak ubica i u čijoj se učionici dogodilo najviše ubistava.
– Držala ju je Hitna pomoć. Obukli su joj kabanicu, kapuljaču, primila je injekcije za smirenje. Jedva je stajala, kretala se jedva, nije mogla da gleda. Išla je da identifikuje ubijenu decu. Forenzičari upozoravanju sve da se ne ulazi u učionicu da se vodi računa gde se staje i gazi. Od jauka razredne ledila se krv u žilama. Jaukala je i tetkica koja je tu bila… – opisuje potresni prizor iz učionice.