Kreativni direktor i tvorac Grand produkcije Saša Popović danas će biti ispraćen na večni počinak.
Komemoracija kralju estrade održava se se u Sava centru od 10 časova, a sala je već spremna za komemoraciju.
Predrag Pavlović Baki
Govor je nakon Ostoje održao i Predrag Pavlović Baki, koji je istakao da ga je gledao kao oca.
Govor Ostoje Mijailovića:
Veliki prijatelj u porodice Popović Ostoja Mijailović govorio je o tome koliko je Saša bio poseban čovek, dobar saradnik, Čovek koji kojeg nikada neće zaboraviti.
Vidi galerijuOstoja Mijailović drži govor na komemoraciji Foto: Marko Karović
On je potom otkrio njegove poslednje reči.
– Posle hemoterapije video je jedan klavir u hodniku bolnice i zasvirao. Tada je okupio, kao i uvek, publiku oko sebe i svi su igrali pored njega rekao je on i dodao:
– Pitao sam te kako si. Ti si podigao prst na gore i rekao: “Ja idem gore, a tebi ostavljam da mi čuvaš Suzanu i decu”, a kada sam te pitao da li imaš nešto da mi kažeš, podigao si glavu i rekao si: “Da, imam da vam kažem da vas mnogo volim.”
Govor Marije Šerifović:
Marija Šerifović nije mogla da obuzda suze, već je plakajući izgovarala govor koji je posvetila Popoviću.
Vidi galerijuMarija Šerifović drži govor na komemoraciji Foto: Kurir, Kurir/A.Panić, Marko Karović
Ona se emotivim rečima oprostila od svog direktora, ističući koliko joj znači i šta joj je predstavljao u životu.
Govor Ane Bekute:
Vidi galerijuAna Bekuta drži govor na komemoraciji Foto: Marko Karović
– Dan ili dva čula sam pesmu Džibonija “Drvo”, koje predstavlja život. Džiboni moli Boga da, kao i drvo, postane nešto dobro. Uvek nam neka pesma zapre u glavi kada čujemo vesti tuge, tako će me ova pesma od sada podsećati na našeg Sašu. Bio je kao taj drveni okvir za slike, mnogim mladim ljudima je postao okvir karijere. Šaša je uvek hteo da bude bolji, iako je već previše dobar. Nikada nije bio trn u oku, niti je njegovo drvo bilo stub srama. Kao drvo je umro, borio se u tri godišnja doba i verovao da će sve biti u redu. Dragi naš Sale, bio si nam ruka za koju smo se svi mi pridržavali, sklonište kad su bile oluje, krov svake kuće. Neka ti je večna slava, hvala ti – rekla je Ana i sa knedlom u grlu zapevala nekoliko stihova.