Radoslav Marinković (67) ubio je Danijelu Milićević i njenu šestogodišnju ćerku Milicu
Prošlo je tačno 12 godina od stravičnog zločina u Kruševcu koji se dogodio kada je tada 67-godišnji Radosav Marinković iz sela Dedina ubio Danijelu Milićević i njenu šestogodišnju ćerku Milicu ispred zgrade u naselju Prnjavor u kojoj su živele. “Dajte mi vode”, bile su reči koje je devojčica izgovorila pre nego što je izdahnula.
Pucnje iz pištolja su te večeri čule komšije. Jedna od komšinica Violeta Radenković, istog trenutka izletela je da pomogne majci i ćerki. Zatekla ih je kako leže. Isprva je pomislila da su u pitanju petarde i da su se one uplašile, a da je Danijela pala i povredila glavu. Ipak, kada je prišla, shvatila je da su obe teško povređene.
Hitna pomoć pokušavala je da im pomogne, ali je postalo jasno da su izgledi da prežive minimalni. Devojčica je pogođena direktno u srce, a majka je imala prostrelnu ranu u predelu stomaka, te reanimacija nije dala rezultate.
Osumnjičeni Radosav Marinković, za kog su tadašnji rezultati istrage ukazivali na to da je gajio osećanja prema žrtvi, nakon ubistva otišao je u obližnju kafanu i zamolio konobara za telefon, a potom je pozvao policiju. Pištolj je bacio u blizini mesta zločina, a policija je oružje pronašla kasnije iste večeri.
Foto: Damir Dervišagić
Sahranjena na svoj rođendan
Majka i ćerka sahranjene su na Miličin šesti rođendan. Kako je tada ispričao deka devojčice, Milica je, dok ju je brat držao u rukama, tiho rekla: “Dajte mi vode”, a onda umrla. Na dan kada je porodica trebalo da slavi rođendan, sahranili su svog anđela.
– Unuk me je pozvao i rekao: “Deda, mama i seka su ranjene, u nesvesti su!” Samo sam se nadao da će se sve dobro završiti i da će njih dve da budu dobro. Moj unuk je držao sestricu u rukama, ali nije joj bilo spasa. Ćerka me je negovala, prala mi, kuvala… Sve sam izgubio, sad više nemam nikoga – pričao je Danijelin otac Milovan, koji nije poznavao ubicu.
Slična su bila i svedočanstva komšija koje su se, neposredno nakon pucnjave, zatekle na licu mesta, ni ne znajući šta se dogdilo i misleći da su u pitanju bile petarde.
– Bio sam s prijateljem u zajedničkoj prostoriji kad smo začuli jedan hitac, posle kojeg je devojčica počela da vrišti. Onda se čuo još jedan metak. Popeli smo se stepenicama i zatekli Danijelu u lokvi krvi! Dete isprva nismo ni primetili. Iz stana je tad istrčala komšinica, vrištala je i dozivala pomoć. Devojčicu su zamotali u ćebe, uneli kod komšinice u stan, a ona je dvaput rekla: “Hoću vodu”. Danijela je poslednjim atomom snage rekla: “Pomozite mojoj ćerki, pomozite nam”. Nažalost, ubrzo su obe umrle – ispričao je potreseni komšija.
Susedi majke i ćerke su ispričale da su njih dve pre ubistva bile u prodavnici i da pretpostavljaju da ih je Radosav čekao ispred zgrade.
– Samo monstrum može nevinom detetu da puca u srce! Kakav je to čovek?! Milica je bila lepa kao lutka, uvek veselo i nasmejano dete. Celo leto igrali smo se s njom ispred zgrade – rekla je komšinica.
Zločin bez presude
Marinković je priznao da je izvršio ubistvo, a navodno je policiji rekao da “nije hteo da puca u devojčicu”. Neuropsihijatrijskim veštačenjem utvrđeno je da je u trenutku izvršenja krivičnog dela bio uračunljiv. Pretila mu je kazna od 35 do 40 godina zatvora.
Ipak, u maju iste te 2013. godine, pronađen je mrtav u bolničkoj sobi pri zatvoru. Njegov branilac po službenog dužnosti saopštio je da je Marinković izvršio samoubistvo vešanjem. Marinković je u Beogradu bio u Beogradu zbog psihijatrijskog veštačenja.
Bila su rađena i balistička veštačenja, kako bi preciznije bio rekonstruisan sled događaja kobne večeri, ali sve je obustavljeno i optužnica naposletku nije podignuta jer je osumnjičeni preminuo.
Kurir.rs/Telegraf