Iza sebe je ostavio neutešnu porodicu.
Džon Keni preminuo je u petak uveče u Klinici u Galveju, u 66. godini života.
Preminuli talenat iz Limerika najpoznatiji je kao polovina legendarnog komičarskog dvojca “D’Unbelievables”, zajedno sa nacionalnim blagom Patom Šortom, ali se afirmisao kao izuzetna kreativna sila u svojoj karijeri koja je trajala više od tri decenije.
Keni je postao slavan krajem 1980-ih sa grupom obilazeći zemlju i izdajući katalog materijala koji su postali nezaobilazni na VHS kasetama u svakom irskom domu, uključujući “One Hell of a Video”, “D’Unbelievables”, “D’Video”, “D’Telly” i “D’Mother”.
Zajedno sa Patom Šortom, ovaj legendarni dvojac je pružio komično ogledalo irskom društvu kroz klasične skečeve kao što su ‘Krajmabasters’, ‘Bridina krštenja’ i ‘Zadnji deo crkve’. Paru su se razdvojili putevi 2000. godine kada je Keniju dijagnostikovana Hodžkinova bolest.
Nakon oporavka, ovaj doživotni fan munster ragbija proširio je svoje kreativne mogućnosti, postavši cenjeni pozorišni i filmski glumac, dok je takođe pisao i izvodio svoje solo komičke predstave sa velikim uspehom.
Na pozornici je dobio pohvale za svoju izvedbu u predstavi “The Matchmaker” Džona B. Kina, ulogu koju je nedavno reprizirao u pozorištu “Lime Tree” u Limeriku, u aprilu ove godine.
Njegova najnovija solo predstava, “Ships in the Dawn”, trebala je da bude izvedena ove subote u pozorištu “Skulijard” u Čarlevilu. Prethodno je izvođena na festivalu Eigs Majkla Hartneta u Njukasl Vestu prošlog meseca.
Na filmskom platnu, Keni je izgradio niz zapaženih uloga, uključujući nekoliko pojavljivanja u klasičnom sitkomu “Father Ted”, filmovima Rodija Dojla “The Van”, “Anđelina pepela”, “The Hurler”, “Pesma mora”, “Vučje šetnje” i visoko cenjeno ponovno ujedinjenje sa Patom Šortom u filmu Martina Makdonaga “Iniserinske veštice”.
U poslednje vreme, okrenuo se poeziji, koju je predstavio publici ranije ove godine na festivalu Listovl Rajters Vik i Elektrik Pikniku.
Ranije ove godine, Keni je imao ulogu velikog maršala na paradi za Dan svetog Patrika u Limeriku, vozeći bicikl kroz grad na čelu parade.
Govoreći o ponosu što je Limerikanac, izjavio je:
“Biti deo ovog društva ili zajednice, ove veće stvari zvane Limerik, jednostavno počneš da se identifikuješ, pretpostavljam da smo deo jednog plemena.”
“Fenomenalno je osećati da pripadaš nečemu i nositi to sa sobom u svom radu gde god da ideš. Neverovatno je, bez obzira gde sam bio ili nastupao, bilo da si u Njujorku, Torontu, Londonu, Belfastu ili bilo gde, pa čak i u Dablinu, ljudi ti priđu i kažu ‘ti si iz Limerika, zar ne?’.”