Bora Đorđević sa svih strana dobija podršku da što pre ozdravi i izađe iz bolnice, gde se nalazi poslednjih nedelju dana.
Među poznatima koji su se oglasili jesu i Manuela i Neša, članovi grupe Tvins, kojima je upravo roker pružio podršku na početku karijere:
– Non-stop pratim šta se dešava i molim se bogu da njegovo zdravstveno stanje bude bolje. On je jedini koji nam je na početku pružio podršku. Bilo je davno, došao je vedar i nasmejan i pokazao ljudskost i kolegijalnost. Tada smo se prvi put i upoznali. Zamislite veliki Bora Đorđević vama, koji ste tek ušli na estradu, dođe na promociju. U to vreme među nama nije došlo do saradnje jer je uveliko dens zavladao i ja sam tada snimio pop-rok album sa Bajagom. Međutim, shvatili smo da moramo da menjamo stil da bismo mogli da se uklopimo – seća se Neša. Frontmen grupe Tvins otkriva još detalja: – Prve pesme koje sam ja naučio da sviram na gitari upravo su od Bore Čorbe. Dolazi do toga da mi se ostvaruje životna želja. Bora pristaje da mi uradi pesmu. Kad me je pozvao, ceo dan smo proveli zajedno. E, to je bilo nezaboravno. U pesmi se radilo o mom životu, kada sam stao sa karijerom 2009, i ta pauza kad sam se iz Srbije vratio u Švajcarsku. Napisao mi je biografiju kroz pesmu “Idem u život”. To nije komercijala, ali sam uradio sebi ono za čim sam maštao – kaže Neša.
Prisetio se i jedne anegdote. – Pet-šest sati je prošlo otkako sedimo, a ništa se ne dešava. Znate, kad umetnik nešto napiše, pevač mora da se pronađe u tome. Prolaze sati, mi se umorili i kažem ja njemu: “Boro, može li nešto malo jače?” Jao što se iznervirao. Kaže meni: “Hoćeš, mali, jače?!”, a posle minut recituje: “Izlazim napolje da se potučem, da opet bele linije vučem, da teram kera, je*em sve živo i da mi posle ne bude krivo.” Ljudi moji, kad je on to izgovorio… Rekoh, prejaka emocija, spuštaj dole. Smejali smo se pola sata. Recimo, tatu majstor koji je meni tetovirao lava na glavi uradio je i njemu tetovažu na ruci. Nažalost, tatu majstor je umro, ali ga je Bora jako voleo – prisetio se Neša. I njegova sestra Manuela deli istu uspomenu.
– Velika je bila čast upoznati muzičkog idola naše mladosti, družiti se i sarađivati s njim, a mi smo imali upravo tu priliku. Čak dva puta nam je bio na promocijama albuma, kada smo bili na samom početku i njegovi saveti i sugestije su nam bili vetar u leđa. Kada bi ga novinari pitali za nas, uvek je počinjao istom rečenicom: “Oni su retko dobra i vaspitana deca.” On nije posmatrao kao drugi samo našu spoljašnost, umeo je da spozna i našu unutrašnju stranu – kaže ona i nastavlja:
– Neša je više od svega želeo da nam Bora napiše jednu pesmu, što je i učinio u pesmi “Idem u život”. Komunikacija za vreme nastajanja te pesme ne može se prepričati, jer je bila puna ludih i apstraktnih ideja. Umirali smo od smeha, ali nije sve moglo i smelo što je Bora pisao da stane u taj tekst koji je Nešin biografski, a možda i Borin autobiografski, jer njih dvojica stvarno imaju dosta sličnosti, i to ne samo u boji glasa – objasnila je Manuela.
