Bezmalo tri po godine su prošle od kada četvorogodišnji Edin Krstić iz Popovca nastradao pošto ga je kombijem kojim je prevozio robu pregazio S.J. (49) iz tog sela. Dečakovi roditelji očajni su što još nema pravde za njihovog mališana.
„Svaki dolazak za nas je veliki stres, mnogo je strašno. Našeg dečaka nema već i tri po godine, a suđenje još nije završeno. Predugo, predugo traje“, kroz suze govori dečakova majka Kristina Krstić.
Svaki dolazak u zgradu suda za roditelje je novo bolno podsećanje na 12. maj 2021 godine i jedan običan odlazak do pošte u Popovcu koji se završio na najtragičniji mogući način.
Prema rečima dečakove majke sve se dogodilo u minut vremena.
„Ušla sam u poštu da podignem 3.000 dinara pomoći od države, a Edin je ostao da me sačeka napolju s biciklom. Odjednom je neko uzviknuo: „Udariše dete, udariše dete.“ Htela sam da se srušim od straha i kada sam izašla napolje, vidim moje dete celo u krvi. Izlazila mu je krv iz ušiju, iz nosa. Uzela sam ga u ruke, odnela u ambulantu, ali ništa nisu mogli da urade da ga spasu“, opisivala je majka najteže trenutke u svom životu.
S.J. je optužen da je počinio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje Osnovno javno tužilaštvo u Nišu zatražilo kaznu od šest godina zatvora i zabranu upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri godine. Njemu je stavljeno na teret da je kombijem započeo radnju isključivanja iz saobraćaja “pre nego što se uverio da tu radnju može da da izvrši na bezbedan i propisan način”.
„Sa kolovoza Železničke ulice u smeru Ulice Dragoljuba Đorđevića, skrenuo je u desno na travnatu zemljanu površinu iako ona nije namenjena za saobraćaj vozila pa je desnim bokom svog vozila udario u zadnji deo bicikle sada pokojnog Edina Krstića koji je stajao na navedenoj površini nakon čega je došlo do obaranja oštećenog. Posle toga je zadnjim desnim točkom, pregazio gornji levi deo tela i glave oštećenog, te je oštećeni zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život na granici sa bezuslovno smrtonosnom povredom, usled koje je preminuo na licu mesta“, stoji u optužnici.
S.J. je pred sudom negirao krivicu za tešku saobraćajnu nesreću. On se branio da se kretao popisanom brzinom i da nije video nikoga kada je krenuo da se okreće kombijem.
„Kada sam skretao udesno, nikoga nije bilo u ulici. Čovek koji je bio na ulici sa kolicima, počeo je da viče: „Stani, stani“! Rekao mi je: „Kreni nazad!“ Krenuo sam metar unazad i stao sam. Palo mi je na pamet da sam nagazio kabl ili crevo. Izašao sam iz kombija, ljudi su prilazili. Majka je naišla, nosila je dete u rukama, tražila je da je odvezem do Hitne pomoći. Ja sam je pitao gde ti je dete bilo. Kaže, igralo se u travi“, govorio je ranije pred sudom.
On je naveo da je smatrao da je bezbednije da napravi polukružno okretanje nego da se vraća u rikverc, jer je onda slabija preglednost.
„Dok sam skretao udesno nisam video dete, iako sam gledao kroz retrovizor i kroz staklo. Nisam osetio ni udarac ni dete da sam udario jer na tom delu put nije asfaltiran već je zemljani. Kada sam hteo da napravim polukružno okretanje ulica je bila čista, nikog nije bilo“, rekao je Jocić u svojoj odbrani.
Veštak saobraćajne struke dr Dejan Bogićević izjavio j pred Osnovnim sudom u Nišu da je Slavoljub Jocić imao tehničkih mogućosti da uoči dečaka i zaustavi vozilo. On je naveo da je dečak sa biciklom bio u njegovom vidnom polju sve vreme te da bi bio u vidnom polju čak i da se kretao. On je istakao da je vozač imao mogućnosti da ga vidi nezavisno od toga da li je stajao pored bicikla ili je bio na njemu.
Edinovi roditelji Kristina i Bojan Alimović su se zbog tragedije koja ih je zadesila u Popovcu napustili to selo i preselili se u Vlasotince. U tom mestu dobili su ćerkicu koju su u spomen na stradalog sina nazvali Eldina.
Kurir.rs/Nova