Sve je više naših momaka iz seoskih sredina koji su svoju sreću našli u Albaniji pošto većina naših devojaka jednostavno ne želi da se uda, što bi se reklo, za seljaka.
Retko koja pođe za momka sa sela jer to znači mnogo teži život od onog u gradu ali i težak rad – od jutra do mraka što uključuje i štalu i njivu, ali i brdo “kućevnih poslova” plus gledanje dece.
Tako su mnogi naši mladići iz opustelih sela iz kojih su devojke decenijama unazad bežale u grad ili inostranstvo ipak našli rešenje – u Albaniji. Ima sigurno dvadesetak godina kako su prve naše neženje krenule put te zemlje da kući povedu žene svog života koje su rade da ostanu na selu i tamo rode i gaje decu.
Jedan od najsvežijih primera jesu dva brata, dva Srbina iz okoline Aleksandrovca – Zoran i Draža koji su isprosili dve albanske neveste Mihu i Miru koje su sada jetrve.
O njihovom putešestviju snimljena je i emisija u kojoj je moglo da se vidi kako to izgleda kad Srbin ode po mladu u Albaniju, šta se dešava na albanskoj svadbi i kakvi su običaji.
