Još od malih nogu je gajio veliku ljubav prema muzici. Prijatelji se opraštaju od legendarnog pevača putem društvenih mreža.
Pevač Aco Babić umro je u 52. godini. Sahrana je danas na gradskom groblju u Novom Sadu.
Naime, pevač koji je nekada pevao u bendu “Maratonci 021”, preminuo je posle duže i teške bolesti.
Na društvenoj mreži Fejsbuk prijatelji se opraštaju od Ace uz potresne reči:
“Tvoje pesme ostaju…”, “Malo je reći da sam šokiran, na kub… putuj s’ Bogom, pamtiću te”, “Poslednji pozdrav dragom kolegi…Putuj sa anđelima. Porodici iskreno saučešće”…
Biografija Aca Babića
Aco Babić je rođen 13. aprila 1973. godine u Bijeljini. Odrastao je i školovao se u Ugljeviku, u Bosni i Hercegovini.
Već u prvim školskim danima kod njega je primećeno interesovanje za muziku i odmah biva angažovan na mesnim priredbama i svečanostima gde nastupa pevajući tadašnje hitove afirmisanih pevača, ne sluteći da će jednog dana i sam krenuti putevima estrade.Aco Babić / Izvor: Youtube printscreen/Aco Babic
Prelaskom u peti razred Osnovne škole “Veljko Lukić Kurjak”, odmah je primećen njegov talenat od strane nastavnika muzičkog vaspitanja, koji ga angažuje u školski duvački orkestar sa kojim nastupa širom tadašnje SFRJ.
U tim gradovima osvajaju velike simpatije publike ali i nagradu za najbolji školski orkestar na republičkom nivou. Sami nastupi, nagrade i priznanja im, kao takvima, otvaraju mnoge puteve i pozive za gostovanja na mnogim velikim svečanostima.
Jedna od takvih je bila i svečanost “Radost Evrope” 1988. godine u Beogradu, u Sava Centru, gde zajedno sa orkestrom nastupa pored Stefana Milenkovića i hora iz Beograda. Bili su predstavnici SFRJ uz dvadesetak predstavnika zemalja Evrope.Aco Babić / Izvor: Youtube printscreen/Aco Babic
O tom nastupu koji mu je i najdraži, rekao je:
– Bili smo ili mnogo mladi ili zaokupljeni svojim “mladalačkim problemima” da bi imali vremena da razmišljamo kako smo MI upravo tada bili pravi “reprezentativci” svoje zemlje… a kad se samo setim velike bine, našeg nastupa i gromoglasnog aplauza tri, četiri hiljade ljudi nakon naše svirke… shvatim da smo bili mali a u isti mah i Veliki ljudi tog vremena – rekao je pevač jednom prilikom.
Sredinom devedesetih dolazi u Novi Sad gde upisuje Višu tehničku školu na kojoj upoznaje društvo koje se već uveliko bavi svirkom po lokalima u gradu i okolini i koji imaju “upražnjeno” mesto bubnjara.
– Nisam mnogo razmišljao i upao sam u bend, mlad, željan muzike a i novac mi je bio više nego potreban za život i školovanje – komentarišući sam početak i razlog bavljenja ovim poslom.
Malo po malo, potpuno prelazi u vokalne soliste i sa bendom “Maratonci 021” kreće u profesionalne vode sa kojim u avgustu 2000. godine izdaje svoj muzički prvenac za izdavačku kuću “Renome” iz Bijeljine pod nazivom “Ko će zaplakati pre”.
Album im donosi mnogo poziva za gostovanja po Bosni i Srbiji pa će uslediti i drugi album pod nazivom “Ima, ima dana” u decembru 2002. godine, ali ovaj put za izdavačku kuću “Grand”.
Posle šest godina više nego uspešne saradnje sa bendom, ipak odlučuje da nastavi kao solista, ali i kao tekstopisac, kompozitor, interpretator i izvršni producent kompletnog albuma pod naslovom “O ljubavi”.