Brojna ubistva i teški zločini koji su se događali, kao i procesi suđenja koji ih prate, vrlo su zastupljeni u medijskom izveštavanju.
Mnogi od slučajeva koji potresaju Srbiju nisu rešeni. Svima njima posvećeno je dosta pažnje i medijskog prostora.
Ubistvo Jelene Marjanović, nestanak Danke Ilić i Ane Knežević, samo su neki od njih.
U današnjoj emisiji „NI 5 NI 6“, autorka i voditeljka emisije Jovana Grgurević, razgovarala je sa svojim gostima o ulozi medija u tim situacijama- u kojoj meri mediji pomažu, a u kojoj odmažu u rešavanju ovih teških slučajeva.
A njeni današnji sagovornici bili su Časlav Ristić, forenzičar, Uglješa Grgur, narodni poslanik, Mladen Radulović, novinar Kurira i Peđa Savić, advokat.
Savić je komentarisao sličaj kada su maloletna lica pesmnicama udarala starije lice koje je zbog toga dobilo napad i preminulo:
– Za teško ubistvo sledi kazna od 12 godina do doživotne robije. Ali ta slučaj spada u nasilničko ponašanje sa smrtnim ishodom i kazne su blaže, ali ni one nisu toliko blage. Maksimalna kazna je 12 godina. Treba to uzeti sa rezervom jer u našem krivičnom zakonodavstvu često dolazi do korekcija i izmena po pitanju najstrožih zaprećenih kazni.
Ristić se takođe osvrnuo na pomenuti slučaj:
– Ovde istraga još uvek traje. Još ne znamo pravu priču. Jedna verzija kaže da je on izašao i da su ga oni udarali pesnicama, da je on pao, udario glavom o čvrstu podlogu, zadobio teške telesne povrede i podlegao im. U našem krivičnom pravu postoji krivično delo teška telesna povreda kvalifikovana smrću. Za to krivično delo kazna je propisana od 2 do 12 godina zatvora, ali to se ne odnosi na maloletnike, a ovo jesu maloletnici. Ako pogledamo celu situaciju ovde se ne može suditi za teško ubistvo – Ristić.
Grgur je konstatovao da je pogotovo s obzirom na skorašnju istoriju maloletničkih zločina neophodno spustiti starosnu granicu za podleganje krivičnog odgovornosti:
– Do 14 godina dete nije krivično odgovorno, a mislim da se radi na promeni krivičnog zakonika da se ta granica spusti dole do recimo 12 godina. Malo se daje prostora za maloletničku delikvenciju i jako malo operativaca u tom sektoru radi. Treba povećati broj operativaca u odseku za maloletnu delikvenciju. Odatle se regrutuju budući kriminalci. MUP mora pod hitno da radi na tome. Nekada je maloletnička delikvencija bila veoma ozbiljna.
Radulović je rekao da je u našem društvu sveopšta regresija sveprisutna:
– Sveopšta regresija je sveprisutna tokom poslednjih deceniju dve. Devedesetih smo gledali šou “Top lista nadrealista” gde su iz satiričnog ugla opisivali najužasnije situacije koje se mogu zamisliti. Podsetio bih na onu epizodu kada svi koji idu ulicama imaju pištolj, a onaj koji ga nema se izvrgava rglu i proglašava se ludim. Nažalost to vreme je došlo.
Prokomentarisao je slučaj Danke Ilić:
– Krajnje je ozbiljna situacija i krajnje opasna je što se tiče Danke Ilić. Sva istraga koja napreduje pokazuje da ne postoji gotovo ni jedan opipljiv dokaz koji ukazuje na ono što se dogodilo prema zvaničnim podacima. Svedoci su preminuli. Imamo priznanje jednog od dvojice osumnjičenih i to onog koji nije bio za volanom koji u tom momentu saobraćajke, ako se ona zaista dogodila nije bio ni u kakvom delu. To nam daje jednu sumnju iako postoji priznanje dela. Sad čekamo opipljiv dokaz, a njihovo priznanje nije dovoljno.