Sto je pun zastava svih zemalja sveta, na TV ekranu kviz u kome se ređaju zastavice, a na podu raširene mape sveta i Evrope. Tek ispod police vidimo poneku dečju igračku, veliki helikopter, kamiončiće, ali sve to što se rola po tepisima kuća u kojima odrastaju mališani malom Iliji Stanojkoviću (3) iz Odžaka više nije interesantno, samo zastave!
– Jamajka, Filipini, Zimbabve, Kambodža, Togo, Papua Nova Gvineja – izgovarao je tečno kako bi koju zastavu ugledao, naravno, uvek tačno.
– Hmmm, koja li je ova – pokušali su da ga zaintrigiraju i naravno, nestrpljivo je dotrčao jer mora on da pogodi.
Sledeći put, kad su pokušali isto, Ilija je sve zbunio odgovorom još i pre nego što su mu pokazali kartu.
– Ah, vidi on i sa druge strane kako se providi. Karte sa zastavama nosi u vrtić, to mu je omiljena igračka, pokazuje ih tamo drugarima, a vaspitačice su ih plastificirale, jer su ih druga deca cepala – priča Igor, Ilijin otac.
Ne samo da Iliji ne pada napamet da cepa svoje zastave, niti da se s njima igra kao s papirićima, već pažljivo gleda i boje.
– Srbija! – izgovorio je sav ushićen. To je bila i prva zastava koju je spoznao i danas je nestrpljivo traži u velikoj gomili.
Srbija Danas/Telegraf/Mateja Beljan, Jovana Milivojević/prenio A.R.