Majka Miroslava Ilića prerano je preminula u mladim godinama života. Miroslav Ilić, čije je ime postalo sinonim za višedecenijsku karijeru punu uspeha i bezbroj hitova, osim svojih umetničkih dostignuća, takođe je ostvario bogat porodični život kao suprug, otac i deda. Međutim, postoji duboko usađena tuga koja ga prati već mnogo godina. Naime, pevač gaji duboku žalost zbog gubitka majke kada mu je bilo samo 25 godina, a njoj 47.
Majka Miroslava Ilića prerano je preminula u mladim godinama života. Miroslav Ilić, čije je ime postalo sinonim za višedecenijsku karijeru punu uspeha i bezbroj hitova, osim svojih umetničkih dostignuća, takođe je ostvario bogat porodični život kao suprug, otac i deda. Međutim, postoji duboko usađena tuga koja ga prati već mnogo godina. Naime, pevač gaji duboku žalost zbog gubitka majke kada mu je bilo samo 25 godina, a njoj 47.
Miroslav Ilić bio je izuzetno blizak sa svojom majkom i, kako je izrazio, nikada nije mogao da se pomiri s tim što ona nije doživela da vidi koliko je postao uspešan u svetu muzike. Kada je njegova majka ozbiljno obolela, bio je spreman da napusti svoju tada već uspešnu karijeru u Bugarskoj i odrekne se pevanja kako bi bio uz nju u tim teškim trenucima. Njegovi unutarnji konflikti tada su bili duboki, s osećajem da ga je muzika lišila dragocenih trenutaka s najvažnijom osobom u njegovom životu.
Miroslav je podelio da mu je bilo izuzetno teško u tom periodu, da je čak proklinjao novac, turneje, karijeru i svoje pesme. Čak se zakleo da nikada više neće uzeti mikrofon u ruke. Osećao se kao da mu je muzika otela priliku da provede poslednje dane uz svoju voljenu majku. No, on se ipak vratio iz Bugarske i bio prisutan kada je majka preminula. Njihov poslednji susret urezao mu se duboko u sećanju.
Majka je tada izgovorila reči koje su ostale duboko urezane u njegovom srcu: “Sine, pesma je tvoj život, hleb tvoje dece. Znaj, tvoja pesma je potrebna mnogima. Ti sam ne znaš koliko radosti donosiš ljudima koje nikad nisi ni sreo, ni video. To je za tvoju majku, koja te je naučila da pevaš, najveće hvala. Zato, molim te, nastavi sa pesmom, a ja ću se lečiti zamišljajući kako pevaš i veseliš ljude. Obećaj mi da ćeš zbog mene nastaviti da pevaš sve dok te grlo služi i pesma priziva.”Miroslav je s tugom podsetio da mu je majka preminula sa samo 47 godina, dok je on imao 25. Duboko žali što nije mogla da vidi sve što je postigao u životu. Smatrao je da je mnoge svoje pozitivne osobine nasledio od nje i sa puno ljubavi je pričao o svojoj majci, koju je obožavao zbog njenog predanog i brižnog stava prema njemu.
Nakon majčine smrti, Miroslav je poslušao njen savet i nastavio da se bavi muzikom. Međutim, pesma je za njega tada imala poseban značaj, jer je osećao kao da izvlači svoje emocije iz dubokog skladišta tuge. Čak su i najveselije pesme podsećale Miroslava na njegovu majku, koja je bila ključni deo njegove inspiracije.Emocije su preplavile Miroslava tokom ovog razgovora, a suze su mu nezaustavljivo potekle. Pesma “Pesma majci”, koja se nalazi na njegovom albumu iz 1981. godine, postala je ne samo delo umetnosti već i večni omaž majci:
“Oprosti mi, majko, pesma tugu zbori, u čežnji za tobom bol u srcu gori… Ispred kuće cveće koje si sadila više nikad nećeš zalivati, mila, ali ja ću, majko, po stopama tvojim zalivati cveće uzdasima svojim. Znam, mnoge si noći zbog mene probdila, dok se s puta vratim da me vidiš, mila. Na sobi se prozor lagano odškrine, pa upitaš tiho jesi l’ stig’o, sine…”Ova pesma postala je ne samo izraz Miroslavljevih osećanja prema majci već i testament njihovoj dubokoj i neizmernoj vezi.