Tri godine korona virusa, ali i sve posledice stravičnog masakra u OŠ “Vladislav Ribnikar” ostavile su traga i na đačko znanje. Podsetimo i da su đaci ovog leta imali nikad duži školski raspust, jer se upravo zbog ove velike tragedije školska godina završila ranije. U toj situaciji niko nije mogao da bude koncentrisan na učenje, niti je to u tom trenutku bio prioritet, ali evidentno je da naši đaci iz godine u godinu sve manje znaju.
“Znanje dece sve manje i manje”
– Meni je utisak osrednji, dosta toga su zaboravili, i potrebno je uložiti dosta truda. Ima dosta propuštenog gradiva od kraja prošle godine, i to je potrebno uklopiti u dosadašnje planove. Nastavnicima nije lako, i ne znaju na koji način najbolje da nadomeste to sve što je propušteno – kaže za “Blic” Branka Popović, profesorka u ETŠ “Nikola Tesla”.
Prema njenim rečima, deca su dosta izgubila u pogledu sticanja znanja tokom epidemije korona virusa.
– Za vreme korone sažimano je gradivo, radilo se onlajn, to su sve bile značajne otežavajuće okolnosti koje nikako ne bi smelo zanemariti. Kako će, i da li će deca to uspeti da nadomeste zavisi od truda nastavnika. Ono što je evidentno jeste da je znanje dece sve manje i manje – objašnjava Popović za “Blic”.
Srednjoškolci predavali prazne testove
Osvrnula se i na to da su deca u srednjim školama, mnogo manje zainteresovana da nešto nauče.
– Deca u srednjim školama, dakle do 18 godina, nisu mnogo motivisani da uče. Tu ni roditelji ne mogu mnogo da urade, sve je na nastavnicima da li će uspeti da ih motivišu da uče. Mislim da je to generalno stanje među decom srednjoškolskog uzrasta – napominje ona za “Blic”.
Istakla je da bi prosvetnim radnicima u osnovnim i srednjim školama i te kako značilo da imaju jednu nedelju na početku školske godine tokom koje bi obnavljali gradivo prethodnih godina.
– Neophodna nam je ta jedna nedelja za obnavljanje gradiva. Deca mnogo bolje savladaju gradivo uz našu pomoć nego kada im mi damo da oni sami rade zadatke. Dosta propusta je bilo prethodnih godina, deca nauče za ocenu, ali nije bilo prostora za utvrđivanje gradiva, pa tako nije moglo ni da dođe do ukorenjivanja znanja – naglasila je Popovićeva.
Suzana Mijušković, učiteljica u OŠ “Nikolaj Velimirović” u Šapcu i predsednica Saveza učitelja kaže za “Blic” da je njen lični utisak kao učiteljice odličan.
– Maternji jezik su uradili odlično. Ja sam kao učiteljica zadovoljna njihovim znanjem koje su stekli u trećem razredu. Matematika je takođe urađena kako bi to i trebalo da bude. Najveći postotak učenika, čak dve trećine je matematiku dobro uradio – kaže Mijušković za “Blic”.
Ona takođe kaže da je u srednjim školama situacija drugačija.
– Kako čujemo od kolega u srednjim školama, deca su masovno predavala prazne testove. Jednostavno im nije važno, pošto tu ne dobijaju ocenu koja se računa u prosek. Tužno je što deca danas sve više uče za ocenu nego za znanje, umesto da shvate da je sticanje znanja njima od velike pomoći u daljem životu – zaključila je ona za “Blic”