Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prenos moštiju svetog apostola Vartolomeja.
Vartolomej ili Bartolomej bio je jedan od Isusovih dvanaest apostola.
Rođen je na Kipru, a roditelji su mu bili imućni ljudi. Zvao se najpre Josif, no apostoli su ga prozvali Varnavom, Sinom Utehe, pošto je bio vešt kada je trebalo utešiti nesrećne ljudske duše.
Zajedno sa apostolom Filipom i njegovom sestrom, devicom Marijamom, propovedao je Jevađelje.
Kasnije je to činio i sa Jovanom Bogoslovom.
Propovedi su ga odvele u Aziju, pa čak i u daleku Indiju. Odatle se vratio u Jermeniju gde je mučenički stradao.
U hrišćanskom predanju spominje se da su apostoli Filip i Vartolomej molitvom uspeli da pobede veliku zmiju koju su pagani u hramu držali i klanjali joj se. Takođe su, istom molitvom, dali vid čoveku koji je bio slep četiri decenije.
Pagani su ih onda u besu i strahu napali, pa ove apostole razapeli na krst. U tom trenutku zemlja se zatresla tako snažno da su mnogi od njih poginuli. Ispravno shvativši da je u pitanju gnev Gospodnji odmah su požurili da skinu apostole sa krstova. Međutim, Filip je već bio preminuo, dok je Varotomej preživeo.
Posle toga Vartolomej odlazi u Indiju, gde je propovedao i Jevanđelje po Mateju preveo na indijski jezik.
Nakon povratka i Jermeniju uspešno leči carevu ćerku od ludila. Ali ljubomorni carev brat ga zarobljava, razapinje na krst i dere kožu. Na koncu mu je i glavu odsekao.
Njegovo telo hrišćani sahranjuju u olovni sanduk. Mnogobošci su bacili sanduk u more jer su hrišćani tvrdili da se nad njegovim moštima događaju mnoga čuda. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je voda donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton, po otkrovenju u snu, dočekao i sahranio u hramu. Potom su mošti ovog apostola prenošene u Benevento, pa nakon toga i u Rim.
Evo koji su običaji na današnji dan:
U narodu se veruje da je na ovaj dan najlakše stradati, pa se strogo zabranjuju mnoge stvari.
Narod kaže da se deci brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama a ženama da bućkaju mleko.
U Homolju se obustavlja svaki rad, dok se u nekim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje.
Sveti Vartolomej je svetac koji čuva useve i strogo pazi da neko ne ore. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji rade na ovaj dan, zbog čega rizikuju da im svi usevi propadnu.
U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete.
Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do grada, ali to se retko dešava.
Sem što može da naudi ljudima on i pomaže u lečenju bolesti.