“Vidimo se u čitulji” je dokumentarni film iz 1994. godine čiji su autori Aleksandar Knežević i Vojislav Tufegdžić. Radnja filma bazirana je na knjizi “Kriminal koji je izmenio Srbiju”. Ovaj dokumentarac prikazuje nagli porast kriminala u Srbiji tokom građanskog rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Film sadrži delove intervjua sa policijom i takozvanim “momcima sa vrelog asfalta” – prestupnicima koji otvoreno pričaju o svom načinu života.
Pre 1993. godine, kada je počelo snimanje filma, ubijeni su neki od žestokih momaka iz beogradske scene koji su žudeli za brzim akcijama, kao što su Romeo Savić, Dejan Marjanović Šaban, Slaviša Pavić Pirke i Aleksandar Knežević Knele.
Likvidacije su se nastavile iz meseca u mesec, a među ubijenima su bili i Bane Grebenarević, Goran Vuković Majmun, Bojan Petrović i Bojan Banović. Malo aktera filma je preživelo, a Peđa Vladušić je jedan od njih.
Nakon 29 godina od snimanja filma, Peđa Vladušić, jedan od aktera filma “Vidimo se u čitulji”, prvi put je u emisiji “Crna hronika” na Kurir televiziji podelio svoje viđenje turbulentnog perioda između građanskog rata i sukoba na beogradskim ulicama.
Peđa je najpre spomenuo da je sasvim slučajno završio u filmu.
Tog dana me je moj pokojni brat Divac Mihajlo pozvao da dođemo kod njegovih drugara Zvezdaraca u neki klub. Ja sam ga poslušao i otišli smo tamo. Ispostavilo se da su bile prisutne kamere, tek tada sam shvatio da će snimati taj film. Devedesetih godina mnogi su nosili oružje i bavili se stvarima koje su bile veoma različite od današnjih. Retko ko se bavio sportom – rekao je Vladušić.
Voditeljka Jelena Pejić napomenula je da je Peđa Vladušić brat od tetke pokojnog Mihajla Divca, koji je ubijen 12. februara 1995. godine u hotelu “Putnik”. Takođe je istakla da su njih dvojica često imali sukobe s drugim grupama i klanovima, te da su jednom prilikom pokušali likvidaciju Divca bacanjem bombe na ulazna vrata stana u kojem su zajedno živeli.
– Nisu hteli da ubiju Mihajla Divca tada, nego su hteli da ubiju mene. Ja sam taj dan bio u Surčiunu kod mojih prijatelja. Kada sam se vraćao, pošto smo živeli na 4. spratu, u hodniku je neko uklonio neonsku sijalicu i zamračio ga. Kraičkom oka sam pogledao da li ima nekog na stepenicama dole i tu se pojavio neki maskirani lik sa oružjem. Ja sam brzo ušao u stan i otrčao kod Mihajla i rekao mu da neko želi da nas ubije. On me je upitao da li sam siguran da se to dešava. Ja sam mu objasnio situaciju i otuišao na terasu i kroz nju ušao u dnevni boravak. Tamo sam probudio njegovu i moju majku pošto su spavale u dnevnom borakvu – započeo je Vladušić.
– Tada su se začuli hitci i bačena je bomba. Majke su se uznemirile i dobile su povrede od gelera. U tom trenutku je taj lik uzviknuo “policija predajte se”! Pošto se ja nikada nisam predao i nikada se neću predati, izvukao sam pištolj iz šteka i zapucao na njega. On je ubrzo potom pobegao niz stepenice. Posle nekih 15 do 20 minuta upalo je 50 do 60 policajaca koji su tretirali mene i Divca kao da smo mi napali nekog ili bacili bombu. Držali su nas u pritvoru 24 sata kao da smo mi neki zločinci – dodao je.
– Posle oko 15 do 20 dana sam otišao do sela Boljevci, gde mi je prišao jedan mučeni čovek i rekao: “Poznati ste mi od nekud. Da li me poznajete?” Pitao sam ga ko je, a on je rekao: ” Ja sam što sam bacio bombu onoj braći na Novom Beogradu.” Ja sam mu tu rekao pošto si ti bacio bombu, hajde da se malo bolje upoznamo. Doveo sam ga do mog auta i tu sam ga pitao što je to uradio. On me je pitao: “Sa kim razgovaram?” Tada sam morao da odreagujem muški onako kako zaslužuje taj mučenik pošto je on čovek hendikepiren i imao je povredu na glavi. Onda sam ga ja malo ćušnuo i dao sam mu do znanja da to nije trebao da uradi. Kada sam ga pitao ko ti je rekao da to uradiš, on je rekao da ga dobro znam i da je to jedan nazovi kriminalac sa Bežanije. On mi je dao 20 evra i 2 grama droge da to uradim. Dobro se zna ko je taj naručilac, ali ja nikada ne bih napao ničiju porodicu i mislim da je taj mnogo pogrešio što je to uradio – rekao je Vladušić.
Vladušić se potom dokao likvidacije njegovog brata i detaljno opisao ceo scenario.
– Moj brat se družio sa Kizom Manojlovićem sa Zvezdare, bokserom, on je trebalo da ima meč tog dana. Dan pre meča me je brat pozvao i rekao da njegov drug Kiza ima problem sa nekim ljudima. On je trebao da ima meč sa Rusom, a i neka druga ekipa je trebala da ima meč sa njim. Mihajlo me je pozvao da idem sa njim. Rekao je da se taj meč održava ujutru u 8 sati i da treba da se pojavimo ispred tog hotela “Putnik”. Rekao je da povedem 2 do 3 druga i da će to on isto uraditi. Međutim, moj brat je imao poternicu u tom trenutku i ne znam kako je iko mogao da ga pozove da dođe na to mesto gde je bilo mnogo policije – započeo je Vladušić.