U Srbiji se ovakav slučaj nikad nije dogodio do juče.
Šta može da dovede do ovakve tragedije i šta su okidači koji pokrenu u umu malog deteta želju za osvetom i odmazdom?
Da li je uopšte moguće to dokučiti iz ugla nauke: sociologije, pedagogije i psihologije?
Pokazuje se da je problem duboko ukorenjen u samom društvu, jer kako najnovije informacije stižu iz Srbije i regiona, ovo nije i neće ostati usamljen slučaj.
U školi u Bihaću jedan dečak je na svom Instagram profilu objavio da je i on planirao slično ubistvo.
“Onaj dečak što je ubio osmoro dece je kraljina za mene! Onakvo nešto i ja spremam već duže vreme za Ekonomsku školu u Bihaću. Biće nezapamćen masakr u Bihaću, to vam se kunem životom! Kad ste me znali svi osuđivati i izbegavati, zbog toga će da bude teror” , napisao je u svojoj objavi.
Još jedan slučaj desio se u Obranovcu.
Dečak je poneo plastični pištolj i njime pretio drugarima, izazvavši paniku u razredu.
Šta se dešava i kako izvući na površinu kivnost i bes očigledno duboko ukorenjene u srcima naših najmlađih?
To je, tokom razgovora sa voditeljima emisije “Puls Srbije” razjasnila Jelena Kenić, školski pedagog i psiholog i Rajko Nedić, odgovorni urednik Kurira i Zora Dobričanin Nikodinović, advokat.
Nakon što je izjavila duboko žaljenje, Kenić misli da je jučerašnjim događajem (3.5.) otvorena Pandorina kutija.
– Stvari nisu dobro postavljene i deca misle da nije moguće rešiti problem na drugačiji način. Ovaj dečak se nije dobro osećao u svojoj okolini i misli da je neko rešenje posezanje za ovim sredstvima. U ovim drugima situacijama, vi vidite da oni decu ne doživljavaju kao bića nego čine da druga bića njihovi drugari, budu vrsta lutaka iza kulise. Deca su previše u sferi interneta i digitalnoj realnosti. Mi smo im dozvolili da imaju neograničen pristup internetu, a posledice su da su gradili paralelnu realnost, što je promenilo kompletan njihov lični doživljaj. To je jedno duboko izmenjeno stanje. Nije se moglo destiti iznenada i očigledno su neke stvari duboko potiskivane – rekla je Kenić, dok
Nedić smatra da je dalji tok situacije i reakcija dece na događaj – očekivan.
– Neuobičajeno je da se ovakav događaj desi u jednoj evropskoj državi. Treba im se objasniti. Deca nisu svesna srazmere zločina. Nisu svesni da je osmoro dece ubijeno u školskim klupama. Pojedinci na društvenim mrežama pokušavaju da kopiraju ovo. Bitno je da se svaki pojedinačni slučaj pretrese i vidi šta je problem, oni i dalje misle da je ovo neka igrica. On je za njih heroj, a pobio je svoje drugove i drugarice i naročito je za njih to neverovatno da je to izveo planski i da se dugo pripremao. Mislim da je ovde stvar lične prirode i odnosa sa porodicom i okolinom. Treba apelovati na roditelje pre svega, da se ne bi dešavale slične stvari – rekao je Nedić.
Dobričanin Nikodinović kaže da je u prvom instinktu jasno da dete od 13 godina ne može da ima ubilački um samo i samostalno.
– Moje mišljenje je da je on instruisan. Ovo mi liči na sekte i mračne terorističke organizacije. Kada donesete oružje u školu i poginu nedužni ljudi to je terorizam. Svi smo zakazali. I škola i porodica i svi. To dete od 13 godina, koje je smišljalo zločin danima, mislim da je to dete upotrebljeno kao nečije oružje. On se sam informisao, ali tako što je upao u neku mrežu i odatle crpeo podatke, a neko ko je želeo da ga upotrebi ga je hranio tim podacima. Njegov plan je na engleskom, a njegov spisak je na ćirilici, i čak je i precrtao jedno ime