Interesovanje građana Srbije za nekretnine na moru ne jenjava naprotiv, sve je veće iz godine u godinu. Osim uobičajene navike da se kuće i stanovi uglavnom kupuju na crnogorskom i grčkom primorju, sve je zastupljeniji trend nekretnina i na drugim delovima obale – ponajviše u Trstu i Albaniji.
Kako potražnja diktira i cenu, tako su ove godine cene nekretnina u Grčkoj poskupele u odnosu na prošlu godinu, dok su u Crnoj Gori, “tradicionalno” od “ruskog buma” cene godinama unazad visoke. Premda je Albanija destinacija koju sve više srpskih turista rado posećuje iz godine u godinu, ispostavilo se da su pravo iznenađenje i cene nekretnina u ovoj zemlji. A tu je još jedna netipična destinacija koja nudi priliku za odmor tokom cele godine, a pored toga i jeftine stanove – Trst.
Halkidiki među najskupljim oblastima u Grčkoj, Crna Gora “tradicionalno” skupa
Solun je trenutno na petom mestu najskupljih oblasti u Grčkoj, a Halkidiki na četvrtom – kako za kupovinu nekretnina, tako i za iznajmljivanje, podaci su platforme za oglase Spitogatos koja navodi da je u poslednjem kvartalu 2022. godine zabeležen rast prodaje od osam odsto i pet odsto u prosečnom povećanju cena zakupa, u odnosu na isti period prethodne godine.
Halkidiki se našao na četvtom mestu najskupljih mesta u Grčkoj sa prosećnom cenom od 1.875 evra po metru kvadratnom što je povećanje u odnosu na 2021, odnosno 1.625 evra/m2. Opština Solun – u koju spada i popularna Perea u kojoj srpski turisti kupuju stanove, našao se na 5. mestu sa 1.762 evra po metru kvadratnom.
Jedine oblasti sa višim cenama od Halkidikija i Soluna su Atika, odnosno južna predgrađa Atine (3.261 evro/m2), severna predgrađa Atine (2.721 evro/m2), Kikladi sa preko 3.000 evra po kvadratu i Jonska ostrva, odnosno Lefkada i Kefalonija. gde je prosečna cena kvadrata 2.151 evro.
Nikola Nedeljković iz kompanije Grekodom Development u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je i dalje najtraženiji sever Grčke, odnosno tri regije – Halkidiki, Solun i Olimpska regija. Međutim, cene zavise upravo od oblasti koja vas interesuje.
“Naravno, Halkidiki je u najvećem skoku u poslednje dve godine. Prosek u cenama novogradnje je od 2.200 evra po kvadratnom metru, pa naviše. I tu zavisi koje je mesto u pitanju, pa je tako kvadrat u Haniotiju tri hiljade evra, Nikitiju 2.800, dok starogradnja može da se nađe od 1.400 evra po kvadratu”, kaže Nedeljković.
Solun je pandan Halkidikiju, gde osim sličnih cena po kvadratnom metru, vrednost nekretnine zavisi i od dela grada.
“Predgrađe Soluna – Perea, Agia Triada… Tu je starogradnja otprilike od 1.600 evra, pa naviše, dok je novogradnja oko 2.000 evra po kvadratu, grubo. Problem je samo što ima malo novogradnje u tom delu. Mi ćemo kao kompanija zidati oko dvadesetak stanova u Nea Epivatesu. Primera radi, stan od 54 kvm koštaće 110.000 evra, što je oko 1.900 po kvadratnom metru; stan od 43 kvm 90 hilljada, a nalaziće se na 150 metara od mora”, objašnjava Nedeljković.
“Najjeftiniji” stanovi nalaze se u Olimpskoj regiji, u oblasti Katerinija sa prosečnim cenama od 1.500-1.600 evra, pa naviše. Starogradnja se može naći već za hiljadu evra po kvadratu, ali u malim i nerazvijenim mestima, dodaje naš sagovornik.
Umereno interesovanje vlada i za kupovine nekretnina na Krfu i Tasosu. Međutim, Nedeljković primećuje da interesovanje Srba za kupovinu nekretnina u Grčkoj ne jenjava, već da se samo “razbistrila” klijentela, u odnosu na onu koja je kupovala stanove na Halkidikiju za 35-40 hiljada evra.
“Posle pandemije, a i zbog rata u Ukrajini, počeli smo da stičemo klijentelu koja traži investicione objekte, dakle žele da kupe nešto što dugoročno može da se izdaje. Mogu da vidim da se promenio tip klijenata”, zaključuje.
U Crnoj Gori su pak, cene nekretnina i dalje paprene. Primera radi, stan od 44 kvadrata u Rafailovićima košta čak 123.000 evra.
Garsonjera od 43 kvadrata u budvanskom naselju Podkošljun košta 115.000 evra, odnosno preko 2.600 evra po kvadratu. U Bečićima je za stan od 71 kvadratni metar potrebno izdvojiti “tričave” 292.500 evra.
Leva obala od Bara ka Ulcinju je nešto pristupačnija i povoljnija, pa se tako cene po kvadratnom metru kreću od 2.100 evra u Dobrim Vodama do 1.800 evra koliko u proseku košta kvadrat u Ulcinju.
Stan od 47 kvadrata u Ulcinju može se naći i za 73.000 evra. Zanimljivo je da su stanovi na samo deset minuta od Velike plaže nešto jeftiniji, pa tako kvadrat u novogradnji ide već od 1.400 evra.
Albanija – kvadrat na moru već od 700 evra
Nakon 2020. godine kada su brojni turisti iz našeg regiona saznali za Albaniju kao idealnu destinaciju za letovanje, sve je veći broj građana koji u ovoj zemlji kupuju nekretnine.
Najtraženiji gradovi za kupovinu stana su Drač na severu Albanije, Valona i Saranda. Zanimljivo je da se cene u sva tri letovališta prilično razlikuju, pa su cene u Draču niže i kreću se već od 700 evra po kvadratu, dok su cene u Sarandi od 1.000 do 1.500 evra ako se radi o centru grada.
Kada je Valona u pitanju, cene u centru grada se kreću od 900 do 1.100 evra po kvadratnom metru. U atraktivnom letovalištu Dermi, nedaleko od Valone, cene su od 1.100 do 2.500 evra po kvadratnom metru.
Fiona Jelići sa portala Albanija.rs u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je i u Albaniji primećen trend rasta cena nekretnina, pa je tako do pre godinu dana u Draču mogao da se nađe stan za 400 evra po kvadratnom metru, dok je danas 800 evra u centru grada, a u oblasti letovališta može da se nađe i za 700.
“Veliko je interesovanje za stanove u Albaniji, na dnevnom nivou se javlja sve veći broj ljudi sa upitima – uglavnom za Drač ili Sarandu, ta dva grada najviše traže. Saranda je malo skuplja, a Drač je, s druge strane, bliži zbog čega se često preorijentišu na njega. Drač je drugačiji tip grada, a Saranda, koja je na Jonskom moru najviše podseća na Grčku”, kaže naša sagovornica.
Jelići naglašava da oni koji su kupili stan pre recimo tri ili četiri godine, mogu da se pohvale da im je vrednost nekretnine skočila za čak 100 odsto.
“Pritom je isplativo, kupovina stana na moru nije mrtav kapital, to je nešto što se uvek može izdavati. Čak i van sezone veliki broj digitalnih nomada dolazi u Albaniju, jer je kirija niža nego u drugim delovima zapadne Evrope, i ostaju po tri-četiri meseca”, dodaje.