Veliki praznik pred Lazarevu subotu i Cveti koje slavimo u nedelju.
Noćas dočekujemo jedan od najradosnijih praznika – Blagovesti, dana kada je Arhanel Gavrilo javio Bogorodici da će roditi Isusa Hrista.
Do Uskrsa se ne valja veseliti, ali običaj je da se Blagovesti proslave ustajanjem u ponoć ili veoma rano. U praskozorje se peva devojačka pesma, a sve se završava zajedničkim veseljem.
Devojke koje planiraju da se udaju večeras treba da pripreme suve grančice i drva, da naprave vatru, obično na nekom raskršću ili brdu.
Običaj nalaže da se na Blagovesti obavezno počiste kuća i dvorište i da se obavezno svo đubre izbaci ili spali.
Žene se prema narodnom običaju na ovaj praznik ne češljaju i da ne valja toga dana nositi novu obuću. Dobro je umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene koje žele porod, one odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Verovanje je da se na Blagovesti završava zima i stari su obično govorili: “Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod”.