Davno je to bilo sine moj ,kada sam se udala i dosla ovde…Zapocinje pricu baka Milka koja zivi sama u trosnoj kuci u zabacenom selu u Srbiji…
Bila su druga vremena,mnogo se radilo ,malo se imalo.Decu sam radjala jedno za drugim ,njih cetvoro…Na njivi,u kuci…kako koje.Svekrva mi je rano umrla,svekra nisam ni upoznala.Muzi ja smo sve sami morali i kucu gradili i decu podizali…
Imali smo dosta zivotinja pa smo i za njih morali da radimo puno,da bi ih prehranili…Tezak je zivot seljaka sine ali je savest cista i noc mirna…Nastavlja baka Milka
U selu je bilo dosta ljudi pa smo pomagali jedni drugima.Cuvali decu i pazili svako svacije …to je bio zivot kakav se vise nikada vratiti nece…Danas sine moj gleda svako samo sebe i nikog drugog…
Eto,moj je muz mlad umro,taman kad smo decu poceli da skolujemo.Sama sam ih podizala u ovoj kuci ..radila i nocu i danju samo da njima nista ne fali ..A danas,oni me se i ne sete …Nekad neko usput skrene da vidi jesam li ziva ,donesu mi i nesto namirnica ali nista meni to ne treba.Mene dusa boli sto unucice i ne poznajem…njih mi nikada ne dovode …kazu mali su,ovde je vlaga,prasnjavo,kuca je oronula boje se da nema zmija….Eeee moja deco,bojala sam se i ja ali sam zivot za vas dala…sa suzama u ocima zavrsava ptricu baka Milka
