Nišlija Đorđe Mišić je još pre 10 godina otvorio utočište za maltretirane muškarce, ali je ono izgorelo pre dve godine i od tada oni nemaju gde da se sklone od nasilja
Muškarci žrtve porodičnog nasilja nemaju gde da odu i sklone se od nasilnih supruga jer u našoj zemlji više ne postoji sigurna kuća za muškarce nakon što je pre dve godine prva i jedina izgorela u požaru.
A da je ovakvo sklonište i te kako potrebno, govori podatak iz izveštaja o radu centara za socijalni rad da u trećini slučajeva porodičnog nasilja u Srbiji nasilnik je žena, o čemu je Kurir već pisao, ali i svedočenje osnivača pomenutog utočišta za muškarce Đorđa Mišića.
Do pre dve godine u niškom naselju Crvena zvezda postojala je nikad zvanična, ali mnogima dobrodošla sigurna kuća za muškarce. Bila je tu od 2012.
Danas je nema jer je izgorela u požaru, za koji se čak sumnja i da je podmetnut, kaže za Kurir njen osnivač Đorđe.
Ali dok je tih 10 godina bila u funkcija, primila je mnoge muškarce koji su u najvećem broji trpeli psihičko zlostavljanje, a neki i fizičko. Neki od žena dobiju šamar, neki pesnicu, neki uvredu. I kad im prekipi, pobegnu. Đorđe kaže da mu je jedan kolega na posao došao modar. Tvrdio je da se udario, a posle je priznao da ga žena bije. I da bi pomogao drugaru i njemu sličnima, Mišić je otvorio sigurnu kuću.
– Imao sam prostor na stovarištu drva. Hleba uvek ima, a za drugo se zaradi. I donesu ljudi pomoć kad znaju da je neko u nevolji. Kad se pročulo da se kod mene sklanjaju maltretirani muškarci, samo su dolazile nove žrtve… U jednom trenutku sam imao 12 aktivnih korisnika i njih sedam-osam koji su dolazili povremeno. Uglavnom su to bili ljudi stari oko pedesetak godina, a bilo je i onih sa 70. Radno sposobni ljudi, dođu ovde da pomognu, zarade i da se ujedno sklone. Slađe im je bilo ovde da pojedu prazan pasulj nego kod kuće šniclu koja će da im presedne – priča Đorđe.
Dodaje da su ljudi koji su se kod njega sklanjali tu jedino osetili kako funkcioniše složna porodica. A neke žene su otkrivale gde im se muževi kriju, pa je bilo i situacija da su napadale tu, pred svedocima.
– Došla je jednom čoveku žena, pitala ga što ga nema kod kuće, što ne donosi pare. Čovek jeo i ona njemu pljas šamarčinu. A žalio se i da ga kod kuće tako zlostavlja. Neke su dolazile da im prete tužbama, da ih nabeđuju da su narkomani, alkoholičari… A čovek, na primer, i ne zna šta je droga, nikad je video nije. Bilo je raznih situacija koje nisu bile nimalo prijatne – ističe naš sagovornik.
Žene najčešće psihički zlostavljači
Dejan Pavlović, socijalni radnik i predsednik Centra ravnopravnog roditeljstva, za Kurir je rekao da se čak trećina prijava za nasilje odnosi na to da je žena prijavljena kao potencijalna počiniteljka nasilja. – Žene najčešće psihički maltretiraju muškarce, neke čak i fizički. Prete im da će im oduzeti decu, omalovažavaju ih, neke i tuku. U prijavama se vidi da često nasilje vrše predmetima – gađaju telefonima, stolicama, napadaju sekirama. Prisutno je i ekonomsko nasilje ako zarađuju više, a ima i slučajeva muškaraca koji su trpeli seksualno nasilje – ma koliko to neverovatno zvučalo.
Otkad je požar progutao sigurnu kuću za muškarce, nestala je i nada za tamošnje muške žrtve. Kako se sada dovijaju, ne zna se.
Sokobanja godinama o ovome bruji
Pesnicom patosirala muža jer je spavao sa zaključanim vratima Pre nekoliko godina u sokobanjskom selu Vrmdža komšije su policiji prijavile nasilje u porodici gde je žrtva bio suprug.
– Po prijavi komšija izašli smo na teren i bukvalno zatekli u dvorištu kuće muža kako beži, iz nosa mu curi krv, a žena ga juri i viče uvredljive reči. Čudno nam je bilo to što je žena bila sitne građe, niska rastom, mršava. Ona ništa nije imala u rukama što bi povredilo njenog supruga, ni neku motku, ništa. Jadni čovek je bežao i molio je da prestane da ga juri i tuče – kažu nam nadležni. Sve je počelo kada se žena Z. M. (44) vratila kući iz Sokobanje i naišla na zaključana vrata. Počela je da udara pesnicama, i to je probudilo njenog supruga D. S. (49), koji je ustao i otvorio joj. Međutim, pred vratima je ugledao svoju ženu zajapurenu od besa. Ona je počela da ga vređa, a suprug se branio da je legao da spava i da je vrata zaključao da ne bi neko ušao i pokrao ih. – Razbesnelu ženu to nije smirilo, već je mužu zalepila jednu šamarčinu, a zatim počela da ga udara gde god je stigla. Suprug se branio sve dok ga Z. M. nije udarila pesnicom u nos i patosirala ga.
D. S. se, obliven krvlju, domogao dvorišta i počeo da beži. To su videle komšije i pozvale policiju, koja je ubrzo došla. Kada je policija ušla u dvorište, muž je dotrčao do njih i sakrio se. Inače, ovo je drugi brak ove žene. Prvi muž ju je ostavio jer ga je tukla. Tada je osumnjičenoj Z. M. određen pritvor do 48 sati zbog krivičnog dela nasilje u porodici. S. B.
A Đorđe ima ideju:
– Imam ideju za novu sigurnu kuću, sve to može da funkcioniše tako da ti ljudi ovde dođu i zarade za život, da ne predstavlja to trošak, a da imaju gde da se sklone. Razradio bih ceo plan, imam ga u glavi, samo nemam objekat, koji je izgoreo u požaru. Mnogima bi to značilo, mnogi muku trpe i danas. Znam ja to, vidimo se nekad, požale se, ali rešenje – nemaju.
Suzana Trajković