Usnija Redžepova, posle duge i teške borbe sa opakom bolešću zauvek je otišla 1. oktobra 2015. godine., a njen životni put nije bio ni malo lak.
Makedonska pevačica romske muzike preminula je u Skoplju u 74. godini. Pevačicu su samo nedelju dana pre smrti lekari hitno hospitalizovali zbog bolesti disajnog sistema koju nije izlečila na vreme, ipak i pored silnih životnih nedaća nije gubila nadu.
Poslednji dani su joj bili surovo teški. Patila je, bolovi su bili nepodnošljivi, ali ipak pokušavla je da do poslednjeg dana bude pozitivnog duha, što je tada u izjavi za Kurir priznala.
– Ne puštajte me, ostanite sa mnom. Umirem! Gotova sam! Borim se koliko mogu, hoću da ozdravim – rekla je tada Usnija za “Kurir”, ali je opet skupila snagu da nastavi:
– Svakodnevno se mučim s bolovima i teško dišem. Stanje mi se mnogo pogoršalo. Ležim u krevetu, jedva uspevam da sedim. Pokušala sam da ustanem kako bih prošetala, ali ne mogu se osloniti na noge. Dosta sam smršala, kao da nisam ja, ljudi me čak i ne prepoznaju. Pijem samo vodu, nemam snage ni da jedem.
Publika je od početka do kraja obožavala njene pesme, kolege su je poštovale, a ona je čitav svoj vek provela u braku sa čovekom s kojim se beskrajno volela. Uvek smirena, ljubazna, nasmejana i puna pažnje za sve oko sebe, bila je jedan od najboljih primera da život voli one koji vole njega.
– Moja mama Sabrija bila je Turkinja, a tata Jašar Rom, džambas. Otac nije mogao da ima dece sa prvom ženom pa se oženio mojom majkom, udovicom koja je već imala sina i ćerku. Rodila je još nas četvoro i kuća je bila puna mališana. Živeli smo sirotinjski, u teškim uslovima, borili smo se da preživimo, ali to je ipak bio najlepši period u mom životu”, pričala je svojevremeno Usnija.
Za razliku od onih koji odrastaju u blagostanju, deca iz skromnih zapećaka života jednostavno nemaju drugog izbora nego da krenu ka svetlosti, što je upravo bio pevačicin slučaj.
-U Skoplju nije bilo mnogo prilika za zabavu, pa sam zato učestvovala na skoro svim sekcijama u školi. Imala sam devet nerazdvojnih drugarica s kojima sam organizovala sve zabave u gimnaziji, pripremala predstave i šacovala simpatije na korzou.
Doduše, umeli su Jašar i Sabrija da me prate kada šetam gradom, ali samo kada sam im tražila da ostanem do devet uveče. Smatrali su da gimnazijalka nema šta da traži na ulici u to doba.
Društvo me je prijavilo za takmičenje mladih pevača na proslavi povodom stohiljaditog pretplatnika Radio Skoplja. Prvi put sam pred publikom pevala veliki hit Radmile Karaklajić, “Hajmo na tvist”. Obožavala sam da plešem, pa sam na bini igrala i pevala. Publika je na nogama dočekala kraj pesme i tada sam osvojila drugu nagradu. Scenu sam osetila kao prostor u kojem vladam i na njoj sam ostala sve do danas”, pričala je svojevremeno, a preneo je “Stori”.
Podsetimo, legendarnu umetnicu mnogi smatraju najvećom makedonskom muzičkom ambasadorkom, a kraljicom romske muzike zvanično je proglašena 1976. na Prvom festivalu romske muzike u Indiji, kada joj je priznanje uručila Indira Gandi.
Kurir.rs