Katarina Stamenković (41) umrla je u avionu na letu za Dizeldorf u potrazi za boljim životom za sebe i svoje maloletne sinove. Sređena i našminkana sela je prvi put u životu u avion s nadom da ih čeka bolje sutra i da više neće ribati tuđe stanove. A pred garažom koja se zove stan, na Ceraku mlađi sin je gledao u nebo kako bi video avion kad poleti i mahao majci.
ore, na nebu Katarini je pukla aneurizma, umrla je u sekundi, a na zemlji je ostala njena majka Ljiljana Ivanoski s bednom penzijom i dvoje dece za čije starateljstvo se sada bori. Dečaci nemaju ni oca, ubio se pre sedam godina. Čim je sahranila ćerku baka Ljiljana je otrčala da riba stanove. Da imaju za hleb.
Nekada garaža, a danas stan u omanjoj kući-zgradi na Ceraku. Prozora u dnevnoj sobi nema. Slabo svetlo u po bela dana da bismo se videli. Baka Ljilja odmah skače da naloži vatru, da mi ne bude hladno.
– Drva još za danas imam. Uključiću posle grejalicu, šta ću – veli baka za Kurir.
Iz sobe izlaze dečaci – mlađem je 12 godina, šesti razred. Stariji je prva godina srednje škole. Sabrani. Ko odrasli. U toj sobici Kaćine, kako su je svi zvali, slike na sve strane. I umrlica.
Taj 13. februar trebalo je da bude prekretnica za celu porodicu. Katarina je popodne kretala na veliki put.
– Sedela je tu, na kauču, gde vi sedite. Našminkala se, doterala. Srećna, lepa. Krenu na aerodrom. Maše. U životu nije letela avionom, nije nigde izašla iz bivše Jugoslavije. U 17.45 mi je poslala sliku napravljenu kroz prozor aviona, vidi se deo piste. Malecki samo što je došao iz škole, pa kaže: “Baba, idem u dvorište da mašem avionu”. U 18:05 je gledao u nebesa, da vidi avion – priča Ljiljana.