Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Атанасија Великог, светитеља које је живео почетком 4. века, а на овај дан верници поштују један чудан обичај.
Свети Атанасије Велики, архиепископ александријски рођен је у Александрији 296. године,а већ у раном детињству окренуо се духовности. Као ђакон архиепископа Александра, био је на Првом васељенском сабору у Никеји где се прославио својом ученошћу. Допринео је учвршћивању православља, а нарочито писањем Символа вере који је на Сабору и усвојен. Атанасије је можда и један од најклеветанијих и најпрогоњенијих светитеља. Прогонили су га цареви Констанције, Јулијан и Валент, јеретик Арије и његови следбеници, епископ Јевсевије никомидијски и многи други.
Легенда о Светом Атанасију
На југу Србије до данас је остала сачувана прича о томе како је ђаво искушавао Светог Атанасија прерушивши се у најлепшу девојку која га је мамила да се одрекне Бога и придружи јој се у обожавању нечастивог.
Свети Атанасије је прозрео ову превару и замолио је девојку да му покаже ђавољску моћ тако што ће ускочити у мали ћуп. Она је то учинила, а монах је одмах затворио посуду и бацио је у море. Легенда каже да је ћуп годинама плутао, све док га нису пронашли рибари који су га отворили.
Тако је ђаво поново изашао и и данас лута светом искушавајући и кварећи људе.
Због овога, стари кажу да чим загрми, ђаво помисли да то иде Свети Атанасије, уплаши се и одмах ускаче у посуде. Зато је важно да се на данашњи дан сви судови држе чврсто затворени.
У неким крајевима Србије, Светог Атанасија славе воденичари који верују да на данашњи дан ђаволи вребају у вировима, па ни воденице данас неће добро да раде.