Voditeljka Nikolina Pišek progovorila je o jednoj od svojih najtežih godina jer je ostala bez supruga Vidoje Ristović.
Prethodna godina vam je promenila život, koja je najveća lekcija koju ste naučili u 2022. godini?
– Najveća lekcija 2022. godine je da je život pun promena i da zbog toga ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo. Sve oko nas je na vrlo krhkim nogama. Ako si jedan dan izuzetno srećan, ne znači da se neće dogoditi nešto što će sve promeniti, i obrnuto. Promene treba prihvatiti jer ne znaš čemu te uče, one su jedina konstanta u našem životu. Svi smo skloni zavući se u čaure sigurnosti i odatle misliti da smo dobro, ali nismo. Kada se dogodi nešto grozno, ne znači da se neće uspeti izboriti i nastaviti život na normalan i lep način.
Koliko se vaš život promenio nakon smrti supruga i koliko je teško jednoj ženi da nakon takvog gubitka ponovo izgradi život?
– Ne postoji reč kojom bih opisala koliko su teške te stvari koje su mi se desile. Doživela sam užasnu medijsku hajku. Mnogi nisu imali obzira prema meni ni prema mojoj maloletnoj ćerki. Nisu razmišljali kako je ona, kako onda to podnosi. U svemu tome je prednjačila porodica mog pokojnog supruga. Teško je bilo shvatiti to jer sam oduvek gledala dobro u ljudima. Polazila sam od sebe, nisam razumela zašto bi neko meni želeo činiti zlo, pogotovo neko ko mi je porodica. Najteže je što je moja ćerka u jednoj noći ostala bez doma u kojoj su sve njene stvari, bez mogućnosti da ikada više kroči tamo i uzme bilo koju dragu stvar ili igračku, ostala je bez porodice. Najviše me boli činjenica da u Beogradu od porodice nema nikoga ko joj želi dobro. Sebi sam dala reč da ću održati odnos između dve sestre kako znam i umem. Međutim, niko od odraslih joj ne želi ništa dobro.
Kako se borite kao samohrana majka, kako vaša ćerka podnosi gubitak oca?
– Teško je, borim se. Sve mi se dogodilo preko noći. Bilo bi mi lakše da sam imala na koga da se oslonim, da sam imala period u kojem sam mogla da saberem misli. Nisam imala luksuz da mirno prođem kroz period tugovanja, istog trenutka mi je jasno bilo objašnjeno kakva je situacija. Imala sam malu ćerku zbog koje se nisam mogla prepuštati, morala sam se nastaviti boriti. Najbitnije je imati oko sebe ljude koji ti žele dobro, mene to održava u životu. Teško je, ali ujedno je i lepo, nadživela sam svoje najgore strahove i trudim se svom detetu ostati dobra i nasmejana majka. Mene su mnogo osuđivali, svaki moj pokret su karakterisali kao nepoštovanje. Nije to bilo nepoštovanje, to je bio moj poriv da pokažem da nema šanse da ću da pokleknem ma koliko ljudi meni i mojoj ćerki želeli zlo.
Koliko vam je sukob sa svekrom Mišom Grofom otežao činjenicu da vašeg muža više nema?
– Na moju žalost, on je jedna tragična osoba. Volela bih reći da je on od bola izgubio razum. Ne treba biti psihijatar da bi se iz njegovih javnih pojavljivanja videlo koliko je sve to pogrešno, devijantno i bolesno. Žao mi je što nema nikoga od bliže porodice ili prijatelja koji mu žele dobro i što ne postoji zakon koji nekoga može prisilno odvesti na lečenje jer je to njemu potrebno. Žao mi je što će ostatak svog života provesti u dubokoj mržnji i patnji. To je put koji je odabrao, ja se njime ne bavim, njegovo postojanje registrujem kada me pitate za njega. Njime se bave institucije, i nadam se da će zakon na neki način reći svoje.
Da li mislite da može da dođe do vašeg pomirenja sa svekrom?
– Te stvari ne zavise o meni, mislim da je to potpuno jasno. Neke stvari mogu oprostiti, ali ne mogu zaboraviti. Mogu shvatiti nečiju bol, mogu shvatiti i nečije psihičke probleme, ali ne mislim ništa više o tom pitanju.
Savet koji biste nakon svega dali ženama koje prolaze kroz slične situacije?
– Ne postoji univerzalni savet, svaka situacija i svaka bol je drugačija. Možda bih jedino mogla da poručim: „Probajte na neki način da napravite mrežu ljudi koji će vam se naći pri ruci. Okupirajte se što više možete obavezama i crpite snagu iz svoje dece“.
Ciljevi za 2023. godinu?
– Veselim se što su u 2023. ispred mene veliki izazovi. Zasad ne smem otkrivati detalje toga, veselim se radu na televiziji, zahvalna sam na ljudima koje sam tamo srela. Male stvari znače puno.
Bila sam kod psihoterapeuta
Kada ste prolazili kroz najteže trenutke ko vam je bio najveća podrška i da li ste razmišljali da potražite pomoć psihoterapeuta?
– Odlučila sam se da potražim pomoć, ali ne mogu reći da sam naišla na osobu koja bi odgovarala mojim potrebama. Upozorila bih ljude da obrate pažnju kada su u teškim situacijama, postoji veliki broj laika i šarlatana. Kada su ljudi ranjivi, lako je manipulisati njima. Bila sam dovoljno sabrana i jaka da sam prepoznala to. Mene je održala želja i nagon da pomognem svom detetu i da održim porodicu na okupu, da ostanem zdrave glave i da nastavim svoj život.
Verujem u ljubav
Da li i dalje verujete u ljubav?
– Verujem, ljubav osećam svaki dan. Prema svojim ćerkama, porodici, prijateljima, ljubimcima, prema dobrim ljudima… Ljubav ima sto oblika i bezbroj načina na koje se može iskazivati. Što se tiče ljubavi prema muškarcu, u ovom trenutku nisam spremna odgovoriti na to. Svakako verujem u ljubav, jer ako ne verujete u ljubav, koji je smisao svega?
kurir.rs/alo