U dokumentarcu “Sale” o životu i karijeri Saše Popovića govorili su brojni članovi porodice, prijatelji i javne ličnosti koje su sa njim godinama sarađivale.
Pevač Dejan Ćirković Ćira podelio je potresne uspomene sa snimanja dokumentarnog filma o estradnom magu Saši Popoviću, otkrivši koliko mu je teško palo prisećanje na dugogodišnje prijateljstvo i iznenadni odlazak čoveka kojeg je smatrao delom porodice.
U dokumentarcu “Sale” o životu i karijeri Saše Popovića govorili su brojni članovi porodice, prijatelji i javne ličnosti koje su sa njim godinama sarađivale.
Među njima je bio i Ćira, koji nije krio da mu je svako vraćanje na uspomene izuzetno bolno. Na samom početku razgovora istakao je da za njega Saša i dalje živi kroz sećanja i osećaj prisutnosti.
– Prošlo je tako brzo tih godinu dana i ta godina kad prođe, to će brzo da se zaboravi… Meni je on živ. Ja živim u inostranstvu, tako mi je bilo i za moje roditelje, jer nisam bio svaki dan sa njima, a drugo je kad si ti svaki dan s nekim u kući i kad taj neko nestane onda ti fali. A ovako kad si ti odsutan, pa dolaziš na nekoliko meseci… Ja kad se vratim u Nemačku, mislim da je on na Bežaniji… Ja kad dođem kod Suleta, ja mislim tu je on negde, evo ga. Kod mene to ne bledi – ispričao je folker, naglašavajući koliko mu je teško da prihvati realnost.
Govoreći o samom snimanju filma, Ćira je priznao da su ti dani bili izuzetno emotivni i iscrpljujući. Atmosfera u domu Popovićeve porodice bila je ispunjena tišinom i suzama.
– Kad smo to snimali, veruj mi da je to bilo jako teško. Snimali smo u decembru kod Suze kući, tu smo bili ona, ja, njihova ćerka Aleksandra i porodični prijatelji iz Beča… I to je tako bilo potresno i emotivno. Kad je neko pričao, ja sam bežao gore da ne slušam. Ali opet, ne možeš da ne čuješ jer je to takva tišina, u momentu čujem da pričaju i onda se ućute, pa znam šta je – čim ćute znam da su suze, pa dok dođu k sebi, i tako dalje… Tako je bilo i kod mene, teško. Nema veze što je prošlo godinu dana, to je jako brzo prošlo, da niko ne može da veruje da je prošlo – rekao je Ćira.
Posebno težak trenutak za njega bio je kada je pred kamerama prvi put govorila Sašina ćerka Aleksandra. Njena iskrena emocija i bol duboko su ga potresli.
– Uf, što mi je to teško bilo. Kad je ona pričala nisam se krio, bio sam tu u kuhinji. To mi je bilo užasno. Ne znam odakle je ona smogla snage, posle toga je samo otišla u sobu gore. Toliko mi je bilo žao, ja sam je zagrlio, ne znam kako da opišem taj osećaj. Bilo je kao da joj je neko javio, da je on tog trenutka umro. Ja je znam ceo život, vesela, srećna devojka, nikad je nisam video tužnu. Jeste bila plakala kad je bila sahrana, a kad smo to snimali, nisam očekivao da će tako da reaguje. Međutim, bilo je strašno. Ja ću sad da zaplačem kad se setim šta je pričala – ispričao je vidno potresen.