Dr Pavlović bio je cenjen stručnjak izuzetnog znanja
Posle kraće i teške bolesti, u 52. godini života, danas je preminuo Milivoje Pavlović, hirurg–endokrinolog, saopštili su rukovodstvo i kolektiv Opšte bolnice “Studenica” u Kraljevu.
Dr Pavlović bio je cenjen stručnjak izuzetnog znanja, ali pre svega lekar koji je svoj poziv obavljao sa retkom posvećenošću, odgovornošću i dubokim osećajem za čoveka. Svojim radom i odnosom prema pacijentima odavno je pomerio granice profesionalnog i ljudskog, ostavljajući snažan trag ne samo u svojoj ustanovi, već i u širem zdravstvenom sistemu Srbije.
Zbog neposrednosti, topline i razumevanja, bio je izuzetno poštovan i voljen, kako među pacijentima, tako i među saradnicima i kolegama. Njegova smrt predstavlja nenadoknadiv gubitak za Opštu bolnicu “Studenica”, građane Kraljeva i celu Srbiju.
Vreme i mesto održavanja komemorativne sednice i sahrane biće naknadno saopšteni.
Po komentarima onih koji su imali sreću da ga poznaju, kao i ljudi koje je lečio, jasno je koliki je trag dr Milivoje Pavlović ostavio za sobom, dotičući živote mnogih. Komentari koje su mnogi prethodnih dana, moleći se za njegovo ozdravljenje, ostavljali na društvenim mrežama, ali i oproštajne poruke na vest o njegovom preranom odlasku, snažno oslikavaju ono što je dr Pavlović za mnoge bio:
Oni navode da je otišao doktor, ali pre svega čovek, onaj koji je znao da sluša, da razume i da leči – ne samo telo, već i strah. Onaj čije su ruke spasavale živote, a čije su reči vraćale nadu:
“Teško je prihvatiti da više nije među nama neko ko je za mnoge bio poslednja linija spasa.
Njegovo znanje bilo je veliko, ali srce još veće.
U vremenu brzine i ravnodušnosti, on je birao čoveka. Uvek.
Otišao je prerano, ali nije otišao prazno. Ostavio je iza sebe živote koje je dotakao, sudbine koje je promenio i sećanja koja će trajati duže od vremena.
Neki ljudi ne umiru. Oni nastave da žive u svakom ‘hvala’, u svakom udahu koji su nekome omogućili, u svakom sećanju koje greje i boli u isto vreme. Počivaj u miru, dobri čoveče.Tvoj trag ostaje. Zauvek.” (S. Š.)