Teška životna priča
– Ja sam kao klinac ostao bez roditelja i zaglavio sam u Zvečanskoj. U prvoj hraniteljskoj sam imao problema, pa su me prebacili u drugu. Tu sam bio maltretiran od strane hranitelja.
U trećoj sam živeo kod neke bake koja je bila šećerni bolesnik. Prebacili su me u četvrtu i tamo sam bio srećan, ali posle deset godina mi se javio tata i hteo je da me uzme kod sebe. Bio sam srećan, ali i nisam.
Ja sam ispunjavao sve uslove i dobijao sam nagrade. Upoznao sam tatu sa 10 godina. Tamo sam imao mnogo loše uslove. Slagao me da ima uslove za školovanje. Išao sam prljav, šugav i smrdljiv u školu. Popio sam tablete i hteo sam da izvršim samoubistvo. Posle sam prebačen u prihvatilište.
Izbačen sam iz internata jer tamo nije smela da se ima devojka, a ja sam imao dve. Vratio sam se u prvu porodicu, ali sam gledao nasilje i branio sam hraniteljku. Moj moto i cilj su da otvorim humanitarnu fondaciju i da pomognem prihvatilištima. Imam i svoju pesmu napisanu – ispričao je Dejan, nakon čega je otpevao svoju pesmu.
– Pope, kada ćeš priznati Aleksandri da ti se sviđa? – pitala je Anastasija.
– Ja sam to priznao. Uživam u njenom društvu i ona to zna. Boro, da li je bilo nešto u rehabu? – pitao je Miladin.