Halid Bešlić preminuo je 7. oktobra u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, nakon kraće, ali teške bolesti. Vest o njegovoj smrti odjeknula je širom regiona i ostavila bez reči njegove brojne kolege i fanove koji su odrasli uz njegove bezvremene pesme.
Prijatelji, članovi porodice, kolege i brojni obožavaoci okupili su se danas, 13. oktobra, da isprate legendarnog pevača Halida Bešlića na njegov poslednji put. Sarajevo je danas obavijeno tugom – grad koji je toliko voleo i o kojem je pevao, ispraća svog najvećeg sina na večni počinak.
Halid Bešlić preminuo je 7. oktobra u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, nakon kraće, ali teške bolesti. Vest o njegovoj smrti odjeknula je širom regiona i ostavila bez reči njegove brojne kolege i fanove koji su odrasli uz njegove bezvremene pesme.
Nakon komemoracije na kojoj su o Halidovom životu i delu govorili prijatelji, saradnici i predstavnici muzičke scene, klanjana je dženaza, a potom je usledio i ukop na sarajevskom groblju Bare. Hiljade ljudi okupilo se kako bi odalo poslednju počast pevaču čiji su stihovi ispunjavali domove i srca ljudi više od četiri decenije.
Tišina i jecaji preplavili su groblje dok je Halidovo telo spuštano u kabur, u prisustvu porodice, prijatelja i vernika. Njegov unuk, neutešan od bola, zaplakao je kraj mezara, dok ga je otac Dino, Halidov sin, grlio i tiho tešio, ne skrivajući suze. U trenutku kada su lopate zemlje padale na tabut, mnogi su zaplakali, svesni da se simbol jedne epohe zauvek oprašta od ovog sveta.
Pored Halidove večne kuće položena je bela ruža – simbol čistote i večne ljubavi, a kraj mezara je ostavljen i predmet koji je obeležio njegov život i karijeru – mikrofon. Taj tihi svedok njegovih pesama, emocija i umetničkog zanosa sada počiva uz njega, kao znak da će njegov glas večno živeti među nama.
Sarajevo danas ćuti. U toj tišini, kroz suze i molitve, odzvanja samo jedno – zahvalnost za sve pesme koje su grejale dušu, za emocije koje je nesebično delio i za trag koji je zauvek ostavio u srcima onih koji su ga voleli.