Pet meseci nakon smrti muzičkog producenta i bivšeg direktora “Granda”, Saše Popovića, njegova supruga, pevačica Suzana Jovanović, prvi put je javno progovorila o teškim danima koji su prethodili njegovom odlasku.
U ispovesti za magazin “Scandal”, Suzana je, kroz suze, ispričala potresne detalje o borbi za život svog supruga, njihovim poslednjim zajedničkim trenucima, kao i bolnom oproštaju u bolničkoj sobi u Parizu.
Iako je Popović oduvek važio za jednog od najbogatijih ljudi sa domaće javne scene, Suzana se sada prisetila da na početku njihove veze nije bilo tako, te da je ona njemu pozajmila tadašnjih 80.000 maraka, što je danas oko 40 hiljada evra, da bi vratio dug.
– Sale je bio podstanar na 13 spratu. Opljačkali su ga, odneli su mu sve, a samo su mu ostavili pidžamu na krevetu. Iz tog stana prešli smo u kuću koju je kupio. Bila je neka komplikacija oko plaćanja, gde nam se Brena našla i pomogla nam da izvršimo uplatu sa računa na račun – započela je pevačica.
– Kasnije smo zajedno radili i zaradili. Zabavljali smo se, nisam ni slutila da ćemo ostati zajedno zauvek. Kada smo krenuli da živimo, dala sam mu novac da može da vrati Breni, mislila sam nas dvoje ćemo lako. Tada mi je rekao: “Ti si luda”, radilo se od 80.000 maraka u ono vreme – nastavila je Jovanovićeva.
– Pitao me je: “Šta ako raskinemo?”, pa sam mu poručila: “Nema veze, ako si čovek setićeš se da mi duguješ neke pare, pa ćeš mi vratiti kad budeš imao” i to je bilo sve što sam mu rekla – ispričala je Suzana za Scandal.
Sve je krenulo od polomljene noge…
Kako je otkrila, sve je počelo nesrećnim slučajem kada je Saša u Opatiji polomio nogu. Nakon povrede, lečenje je počelo u Beogradu, ali su lekari ubrzo posumnjali da nešto nije u redu.
– U Opasiji je polomio nogu, onda je došao ovde da sve to saniramo. Išao je na te audicije, njega je sve nerviralo kada ne može da radi punim kapacitetom kako je on navuikao. Okliznuo se, žurio je, nije upalio svetlo i tkao je pako. Polomio je kost – rekla je Suzana za “Scandal”, pa otkrila kako su se stvari odvijale kasnije:
– Očekujemo da skinemo gips i da uradimo sve. Odemo u KBC Bežanijska kosa i jedno snimanje, rendgen i ona kaže “ma daj mi da uradimo skener”. Sumnjivo im je bilo zašto kost zarasta sporo. Kad su uradili skener imali su šta i da vide, na želucu. Sve vreme sam bila s njim, nisam se odvajala od Saleta. Kad mi je postalo sumnjivo na skeneru su krenuli u detaljne analize, sve su uradili nalaze krvi i sva snimanja, i kad su došli do rezultata… Ja sam bila u hodniku, meni nisu dali da uđem unutra u toj bolesničkoj sobi gde je Sale ležao, kao prvo, takvo je pravilo u medicini da se prvo pacijentu kaže o čemu se radi, a onda se pita pacijent kome želi da još saopšte. Pitali su ga da li možemo Suzani da kažemo, on je rekao “bože ljudi kakvo pitanje, pa ja od Suleta nemam nikakvih tajni”. Čim su oni rekli da ja ne mogu da uđem unutra i da moram da sačema napolju, mene je samo nešto preseklo i znala sam da nešto nije u redu.
Međutim, vesti iz Pariza bile su poražavajuće kancer je metastazirao na jetru, a lekari su procenili da su naredne terapije previše rizične.
– Svi smo imali nadu do samog kraja da se borimo, jeste rak želuca, endokrini taj neki, kad sam ušla unutra i kad su mi rekli. Ja sam krenula da se tresem, milion pitanja sam sebi postavila u sekundi.
Iako je živeo zdravo i nije imao nijedan porok, Suzana se i danas pita kako je bolest uopšte mogla da ga pogodi – to je bilo prvo pitanje koje su postavili lekarima.
– Ne znaju, ne znaju uzrok. Niko ne zan uzrok, mi smo imali isto to pitali. Noćni život nije, konzumacija nikakvih supstanic, alkohol ne. Oni kažu da je stres, da je to glavni okidač kod svih nas. On je bio pun energije, radio je, jedino što se žalio na povremene gorušice, ali to bi svaki čovek pomislio od neke hrane, na umor, i da je krenuo da kašljucka. Nikakvi drugi simptomi, nikakv gubitak kilaže, mučnine, povraćanje, bio je pun energije. Mi smo to saznali u junu, 06. juna, dan pre finala – rekla je Szuana.
Lečenje je prvo započeo u Beogradu u KBC Bežanijska kosa, ali kada je situacija postala loša, njegovo stanje sve gore, Suzana je odlučila da pomoć potraže u najboljoj klinici u Parizu.
– Ostali smo u KBC Bežanijska kosa i tu smo krenuli s lečenjem, ali kad je vrag odneo šalu i neke nenormalne temperature, da se organizam buni i vrišti, ja sam donela odluku da se spakujemo i odemo u Pariz. Najveća onkološka bolnica, pa smo bili u nadi da ćemo tu pomoći Saletu, da će tu da se izleči i da pronađe spas.
– Nikada u životu nije posustao, nije hteo da priča na temu da će da izgubi, nego da će biti pobednik, on pre svega, pa mi kao njegova porodica. Nijednog trenutka nismo pričali da će ne daj Bože doći do tragičnog kraja. Ja prva, ja sam borac. Ma samo da se borimo, imali smo planova za ovo leto da putujemo, da idemo, da svuda idemo. Da se posveti sebi i našoj deci, da više vremena provodimo zajedno i budemo na okupu, znači niejdne sekunde nije bilo reči o tome da će umerti. Njemu se čak i apetiti bio vratio, imao više energije, izlazio, hodao… Onda je krenulo loše, negde na pola lečneja, kad god odemo u Pariz, prvo što urade sve nalaze… Kad su krenule metastaze na jetri sve više i više, jer ovi lekovi ubijaju kancerogne ćelije, ali i organe. Suzana je za “Scandal” otkrila da nije odvajala od Saše i da je poslednje dane provela u krevetu do njegovog u bolničkoj sobi.
– Trebali smo da idemo kao nedelju dana kasnije na tu sledeću terapiju, međutim, njemu je strašno pozlilo, muka, teško mu je, nikako da se organizam povrati. Jedva smo otišli u Pariz, jedva smo ga ubacili u avion, teško je i hodao. Nijednog trenutka, nijednog dan, nijednog sekunda se nisam odvajala. Na 20 centimetara je bio moj krevet u bolnici udaljen od njegovog. Kad je ustajao noću da ide to toealeta, mene strah da ne padne pa skačem i pomažem mu, presvalčila ga noću…. Bukvalno sma umirala zajedno s njim, ne možeš da mu pomogneš, ne znaš šta da uradiš. Gledaš sve to i nemoćan si, ali vidiš da mu je sve teže i teže. Mi smo otišli u Pariz da primi terapiju i da se vratimo kući, ne desetak dana je bila terapija. Kad su ga smestili u sobu, krećeu analize i doktori sležu ramena. Tada su rekli da situacija uopšte nije dobra i da je jetra u jako lošem stanju, da je bila puna metastaze. Svaka naredna terapija je mogla samo da ga ubije, taj trenutak kad mi je saopštila, a ja onda njemu, to su lekari tražili da mu ja saopštim.
– Sale je shvatio da se nešto dešava i non stop mene tražio da se vratim u sobu i sad pred njim moram da glumim da je sve u redu i da se ništa nije desilo, da je sve super, sve ide kako treba. Ulazi Sandra i dogovorile smo se da ona prvo krene. Ne mogu da se setim, ona kreće: “Sale moj, moram nešto da ti kažem, pričala sam sa doktorima i nije dobro”. Ja u tom trenutku smišljam rečenicu, kako da mu kažem, nisam mogla to da izgovorim. I ja na kraju kažem: ljubavi, nije ti jetra dobro”, a on gleda u mene i ja krećem da plačem, a on kaže”Sule moj, znam, sve znam, znam da je gotovo” – otkrila je Suzana za “Scandal” i nastavila:
– Ne znam kako je znao, ali sma posle čitala da dobijem neke odgovore i meni bude malo lakše, kaže da se to ljudima prikaže tih zadnjih dana života, da je to kraj. Krećem da plačem, ne mogu ni da pričam, i on u onom svom bolu i saznanju da će napustiti sve nas i da odlazi, kaže meni: “nemoj Sule da plačeš, nemoj molim te da plačeš, ti si jaka, ja najviše poverenja imam u tebe”. Još je bio svetsan, još smo mogli da komuniciramo s njim, a on kaže: “ja znam da ćeš ti uraditi sve kako treba, ja najviše poveranja imam u tebe”.