Prve poruke saučešća objavljene.
Legendarna velška pevačica Ajris Vilijams preminula je u 79. godini života, ostavivši iza sebe bogato muzičko nasleđe i sećanje na glas koji je dodirivao duše širom sveta.
Rođena 1946. godine u mestu Pontipridi u Velsu, Ajris je odrasla u teškim okolnostima – detinjstvo je provela u domu za nezbrinutu decu i hraniteljskoj porodici u Tonirefeju, a tek kasnije je, kao odrasla, upoznala svog brata Ešlija, sina istog američkog vojnika. Uprkos izazovima, već kao mlada pokazivala je neosporan talenat, pa je kao radnica u fabrici rukavica u Llantrisantu dobila stipendiju za prestižni Kraljevski velški koledž za muziku i dramu.
Karijera Ajris Vilijams bila je impresivna – pevala je pred kraljicom Elizabetom II u londonskom Rojal Albert holu, kao i više puta za američkog predsednika Džeralda Forda. Tokom života je nastupala širom sveta, a poslednje godine provela je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je radila u prestižnim kabare klubovima, pevajući i na velškom jeziku.
Njeni hitovi, kao što su „He Was Beautiful“ i „Pererin Wyf“ (velška verzija pesme Amazing Grace), ostali su simbol njenog prepoznatljivog glasa, nežnog i istovremeno snažnog. U svojoj domovini bila je poznata i po pobedi na takmičenju „Pesma za Vels“ (Cân i Gymru) 1974. godine sa pesmom Za slobodan Vels (I gael Cymru’n Gymru Rydd), a učestvovala je i na velikom koncertu povodom otvaranja Nacionalne skupštine Velsa 1999. godine.
Za doprinos muzici odlikovana je Ordenom britanske imperije (OBE) 2004. godine, a dve godine kasnije primljena je u Red bardova na Nacionalnom ajstetfodu.
Ajris je bila jedinstvena – kako po glasu, tako i po stilu. Operska pevačica Beverli Hamfris opisala ju je rečima:
„Ajris je imala jedinstven džez stil – razigrana i elegantna, s večitim sjajem u očima. Bila je pripovedač kroz pesmu, neko čiji glas može i da pokrene stopala i da slomi srce.“
Njeno srce zauvek je pripadalo dolinama Velsa. „Uvek je želela da ide u Tonirefej“, rekao je njen brat. „Voljela je doline, tamo su je ljudi najviše voleli i podržavali.“
U oproštajnoj poruci, Društvo Svetog Davida iz Njujorka poručilo je da se Ajris „pridružila nebeskom horu, gde će njen radosni glas i dalje donositi radost koju smo mi imali čast da delimo“.
Ajris Vilijams ostavlja iza sebe sina Blejka, rođenog u Njujorku, i muziku koja neće izbledeti s vremenom – jer neki glasovi ne umiru, već samo nastavljaju da žive u pesmama.