Kontroverzni biznismen Boško Raičević ubijen je u podne 22. juna 2012. godine u eksploziji bombe na uglu ulica Tadeuša Košćuška Cara Dušana, u blizini zoološkog vrta. Način na koji je došlo do likvidacije i danas je misterija i postoje dve verzije priče o tome kako je bomba eksplodirala. Počinioci su, 13 godina kasnije, nepoznati.
Najpre se pojavila verzija događaja koja je manje verovatna, a to je da je Raičeviću nepoznata osoba ubacila bombu kroz prozor automobila, dok je vozilo bilo u pokretu. Verzija, koja je verovatnija, govorila je o tome da je ispod njegovog “citroena” bio postavljen plastični eksploziv, koji je aktiviran daljinskim putem.
Boško Raičević je u eksploziji poginuo na licu mesta, a lakše je povređen vozač službenog “pikapa” jedne firme, koji se nalazio pored, izvesni Aleksandar Simić. Prizor na licu mesta bio je stravičan. Raičevićevi delovi tela bili su razneti po putu. Prozori na okolnim zgradama popucali su od siline detonacije. Na lice mesta odmah su izašle protivdiverziona ekipa policije, Hitna pomoć i vatrogasci.
Pre ubistva, Boško Raičević je sedeo u bašti kafića u Ulici cara Dušana.
Ubica bio na uviđaju?
Nakon ubistva kružile su brojne vesti o tome da je Raičevićev atentator bio na uviđaju i komentarisao zločin. Bilo je očigledno da je Raičević praćen, ali su kružile priče i o tome da je ubica morao da bude u blizini mesta uviđaja jer se bomba daljinski aktivira sa razdaljine od 150 do 200 metara.
Polemisalo se i o tome da je ubica verovatno sedeo u bašti nekog kafića ili u automobilu u blizini, a da je eksploziv, zbog toga što se uplašio, aktivirao ranije, te tako povredio i vozača i pešaka koji su se nalazili u blizini, s obzirom na to da je pod Raičevićevim automobilom bila veća količina razornog eksploziva.
Ipak, sve je ostalo na nagađanjima, jer egzekutor nikada nije pronađen.
Vidi galerijuUbistvo Boška Raičevića Foto: Screenshot YT
Čekalo ga suđenje
Raičeviću je 25. septembra 2012. godine trebalo da počne suđenje zbog obračuna u bašti dorćolskog kafića “Pastis” koji se dogodio u julu 2010. godine.
Pošto nije mogao da se isparkira, vratio se u baštu kafića da bi saznao čije je vozilo. U bašti su s društvom sedeli Đerić i Mirko Č., koji su mu rekli da je vozilo njihovo. Posle toga došlo je do svađe, tuče, obračuna noževima i pucnjave. Svi učesnici sukoba su te noći završili u Urgentnom centru. Đerić je pucao Raičeviću u noge, prepone i stomak, dok je Raičević njega ubo i isekao nožem po rukama.
Obojica su do okončanja suđenja za pokušaj ubistva puštena iz pritvora 23. juna 2011. godine i od tada pred Višim sudom nije održan nijedan pretres.
– Ovo liči na pečat crnogorskih obračuna, ali na teritoriji Srbije. Ubistvo je verovatno naručeno iz Crne Gore, a ovaj način likvidacije je za ubice sigurniji od korišćenja dugih cevi i sačekuša. Ovaj gradski terorizam liči i na potpise italijanske mafije, a prava je sreća što nije poginulo više ljudi – rekao je Spasić nakon ubistva.