Sekunde su bile dovoljne da pretvore obalu u ruševine.
Jutro 15. aprila 1979. godine zauvek je promenilo lice crnogorskog primorja. Dok su stanovnici Sutomora i okolnih gradova mirno započinjali novi dan, tlo je iznenada počelo da podrhtava. U svega deset sekundi, snažan zemljotres magnitude 6,9 po Rihteru, sa epicentrom između Bara i Ulcinja, izazvao je razaranja kakva nisu viđena u modernoj istoriji ovog kraja. Bio je to najjači potres koji je pogodio tadašnju Jugoslaviju, a posledice su se osećale širom regiona.
Sutomore je bilo jedno od mesta koje se našlo u zoni direktnog udara. Stare kuće su pucale, zidovi su se rušili, a ljudi su izletali iz svojih domova u panici, nesvesni razmera tragedije koja se odvijala. Zgrade koje su vekovima odolevale vremenu nestajale su u oblacima prašine. Ulice su bile zatrpane ruševinama, a osećaj sigurnosti koji je do tada bio neupitan – srušen zajedno sa krovovima.
Zvanični podaci govore da je u Crnoj Gori tada poginulo 101 lice, dok ih je više od hiljadu povređeno. U Sutomoru i Baru broj povređenih i evakuisanih bio je ogroman, a hiljade ljudi ostalo je bez krova nad glavom. Pomoć je pristizala iz svih delova Jugoslavije, a ulice su bile pune spasilaca, vojnika i volontera koji su pokušavali da spasu što se spasti može.
Istovremeno sa razaranjem, priroda nije stala. U danima koji su usledili, usledilo je više od stotinu naknadnih potresa, a jedan od njih, magnitude 6,3, dodatno je uzdrmao već uništene gradove. U Ulcinju je zabeležen i mini cunami – more se povuklo gotovo 50 metara od obale, pre nego što su talasi udarili nazad. Taj prizor zabeležen je u sećanju lokalaca kao nešto nadrealno i zastrašujuće
Posebnu tugu donela je činjenica da su stradali ne samo ljudi, već i čitavo kulturno i istorijsko nasleđe. U potresu su teško oštećeni zidovi starog grada u Budvi, akvadukt u Starom Baru, manastiri, crkve i druge građevine neprocenjive vrednosti. Posledice zemljotresa 1979. godine menjale su ne samo pejzaž, već i identitet primorja.
Danas, više od četiri decenije kasnije, Sutomore ponovo pulsira životom, ali ispod njegovih plaža i šetališta ostala je senka onog aprilskog jutra. U trenutku kada hiljade turista iz Srbije i regiona svake godine dolazi ovde u potrazi za odmorom i mirom, malo ko zna da se upravo na ovom mestu nekada odvijala prava katastrofa. Taj potres ostaje zapisan u istoriji ne samo kao prirodna nepogoda, već i kao opomena – da se u trenu može promeniti sve što smo do tada uzimali zdravo za gotovo.