Nestanak Tijane Jurić pre 11 godina zauvek je promenio celu Srbiju.
Tijani Jurić, koja je tada imala 15 godina, izgubio se svaki trag u noći između 25. i 26. jula u Bajmoku, a nakon 13 dana epilog je bio tragičan.
Dani su proticali bez ikakvih informacija o Tijani, a onda je 7. avgusta oko pola jedan noću, objavljeno da je uhapšen njen otmičar, a da je telo pronađeno u blizini Sombora, 23 kilometra od mesta na kojem je oteta.
U podkastu “Beležnica duše” Igor Jurić, otac ubijene devojčice, ispričao je kako je izgledala potraga i kako ga je saznanje da njegova ćerka više nije živa zauvek promenilo.
– Nisam imao dilemu, mislio sam da je živa. Pretraživao sam kuće po Bajmoku i okolini, koje su bile prazne, misleći da se tamo nalazi. Njena majka se mnogo plašila, valjda zbog majčinskog instikta. Sećam se da nije spavala sedam dana, budna je čekala da se vrati. Uspela je da se naspava tek kada je čula pravu istinu, jer su potraga i neizvesnost gori od istine. Kada saznaš šta je istina, shvatiš da moraš dalje. Neizvesnost ubija čoveka, jede ga pomalo, sve dok ga ne pojede. Nažalost, to je slučaj sa porodicama koje još uvek traže svoje najmlađe – kaže Igor Jurić.
Takođe, napominje koliko je važno javno istupiti i govoriti o nestanku.
– Javno smo govorili o nestanku, uključivali smo se u medije, to je Tijanin nestanak razlikovalo od drugih. Ukoliko imaš snage da izlaziš u medije, tvoje dete će verovatno više tražiti, što ne sme da se desi. Sistem treba da funkcioniše tako da sva deca dobijaju podjednaku šansu – ističe Jurić.
Trenutak kada je stigla najgora vest
Jurić se tokom razgovora prisetio najgoreg trenutka koji jedan roditelj može da doživi.
Kako je rekao “trenutak koji mu je obeležio život”.
– U momentu kada je policija došla i rekla da treba da razgovara sa nama, bio sam siguran da je dovoze živu kući. Znao sam da je zasigurno zadobila fizičke povrede, ali sam verovao da će uz nas da se potpuno oporavi. Ipak, porodica se plašila najgore vesti. Ja sam se presvukao, doterao i ushićeno čekao njen dolazak – priseća se Jurić.
Umesto dobre vesti, policija u pratnji Hitne pomoći saopštila mu je da je telo njegove ćerke pronađeno.
– Momenat gde sam na ulici sam, u Bajmoku kod Mirjaninih roditelja, gledam kolonu vozila kako skreće iz pravca Subotice, policijski automobili i dva vozila Hitne pomoći. Izlazi zamenik načelnika policijske uprave, osmehujem mu se i očekujem dobre vesti, a on tada izgovara “Igore, pronašli smo je, ali ne onako kako smo želeli”. Tada ti se ruši ceo svet, tih slika se često prisećam kroz snove – objašnjva Jurić.
Umesto tišine, Igor je stvorio fondaciju koja je nosila njeno ime a sada se zove “Centar za nestalu i zlostavljanu decu”, a zahvaljujući njemu danas postoji i sistem “Pronađi me”.
Pored toga, zalagao se i uspeo je da Krivični zakonik Srbije uvede kaznu doživotnog zatvora za ubice dece i to bez uslovnog otpusta.