Iako je već neko vreme na sceni kao autor muzike, odlučio je da se oproba i kao izvođač
Jovan Lacković je sin pevača narodne muzike Radeta Lackovića. Iako je već neko vreme na sceni kao autor muzike, odlučio je da se oproba i kao izvođač. Našli smo se s njim i popričali o raznim temama. Pitali smo ga kako je biti sin poznatog pevača, zašto se predstavljao nadimkom i kako se upoznao s Devitom.
Kakav je osećaj biti sin jedne muzičke zvezde?
– Uvek sam se osećao kao da su mi i otac i majka obični ljudi. Samo kad mi dođe društvo ili upoznam neke nove ljude, e tada su bile reakcije koje su odudarale od onoga kad se upoznaš s nečijim roditeljima koji su “obični” ljudi.
Foto: Privatna arhiva
Koja je pesma tvog oca omiljena tvojim drugarima?
– Pesma mog oca koju moji prijatelji obožavaju je “Da ima ljubavi”, koja je svima njima obeležila školu, ekskurzije… Na primer, kad sam bio na ekskurzijama, slušali smo Dina Merlina (smeh).
Ti i tvoj otac imate isti glas kad govorite, to se odmah uoči. Da li je tako i kad pevate?
– Glas nam jeste isti, često nas ljudi preko telefona pomešaju, ali kad je pevanje u pitanju, nije isti.
Baviš se muzikom kao i tvoj tata, ali kao autor. Koliko to dugo traje?
– Aktivno se bavim njome od svoje dvanaeste godine. Krenuo sam prvo s gitarom, a kad se pojavio Lil Vejn, uz njega sam počeo da još više učim o muzici, a usput sam zbog njega naučio i engleski jezik. Neki nauče engleski zbog serija ili u školi, a ja naučio zbog muzike (smeh). Radio sam to krišom, nisam pričao ni ocu. Godinama sam to usavršavao dok nisam snimio neki demo koji sam pokazao ćaletu, a on to prosledio nekim kompozitorima koji su se oduševili. Prvo sam završio školu i onda sam krenuo s muzikom.
Baviš se modernom muzikom, rep, trep. Devitu si napisao velike hitove.
– Tako je. Imao sam sreću da je, kad sam se vratio iz Nemačke u Srbiju, počeo taj trend blagog repa, ali videlo se da će to dobiti svoj smisao. Došao sam u pravi čas. Prva saradnja mi je bila upravo s Devitom. Upoznali smo se preko zajedničkog društva, sedeli smo tako u studiju i napravili prvu pesmu “Uh”. Ta pesma nam je delovala kao hit, a niko je nije prepoznao osim mene i njega. Ali moralo je tako da izađe s tim psovkama jer inače ne bi prošla. Devito me pitao hoću li ja da objavim pesmu ili on, ja sam mu rekao: “Nema šanse da ja to izbacim, ćale će me ubiti.” I on je tada izbacio pesmu i bukvalno su milioni krenuli da idu na nedeljnom nivou. Ta pesma sada ima blizu 40 miliona pregleda. Onda smo nastavili saradnju, bilo je tu još dosta pesama, njegov duet s Nikolijom, pa s Nućijem, onda još neke pesme na albumu. Bilo ih je baš dosta i sve su dobro prošle.
Vidi galerijuJovan Lacković Foto: Privatna Arhiva
I šta je tata rekao kad je čuo tu pesmu, u kojoj se mnogo psuje?
– Naljutio se na mene. Rekao mi je da je trebalo da je snimim, a ne da je dam drugom. On je znao šta ja hoću da snimam. Kad je pesma izašla, on je prepoznao hit i rekao mi – da ju je čuo ranije, ne bi mi dao da je dam drugom. I nije mi krivo što je ta pesma pripala Devitu, jer mi je otvorila mnoga vrata.
Što se nisi potpisivao imenom i prezimenom, već nadimkom Fuego?
– Odlučio sam da se bavim samo komponovanjem jer sam paralelno uz to otvorio hotel u Nemačkoj, koji je velik i zahtevao je moju pažnju i vreme. Oženio sam se, dobio dvoje dece, i to je tako mirovalo. Kad sam sve to stabilizovao, majka i otac su počeli da mi pričaju kako je šteta što sam muziku zapostavio i ja sam ukapirao da su u pravu, da ja to volim, da mi je to ljubav i da je situacija sad ili nikad. Što se tiče nadimka, apsolutno je tačno da nisam hteo da me ljudi povezuju s tim da sam ja sin poznatog pevača, zato sam i izmislio svoje novo ime. Nisam hteo tu reputaciju. Hteo sam da ljudi vide šta radim, pa onda da me povežu i sa ocem. Sad mislim da je to okej, jer se moj rad primetio i video.
Tvoj tata je u jednom intervjuu rekao da su Devito i još neki reperi bili u vašoj kući i da ste pekli jagnje. Kakvo je to druženje bilo?
– Otac i ja volimo da se družimo s prijateljima, da ih pozovemo u naš Bogatić i onda obrnemo to jagnje. Imamo domaće belo vino, mislim da je najbolje. Zezali smo se, posle smo bili na kupanju u bazenu. Kvalitetno jedno druženje.
Dakle, nisi hteo da dobiješ medijsku pažnju kao druga deca javnih ličnosti, iako neki od njih i nemaju zanimanje?
– Uvek me je to nerviralo. Kad se nađem u nekom društvu, pa moji drugari kažu nekome “e on je sin Radeta Lackovića”, to mi ne prija. Nema potrebe da se kitim tuđim imenom i radom. Ja sam ličnost za sebe.
Rođen si u Nemačkoj, ali u jednom momentu ste se vratili u Srbiju, zašto?
– Radi očeve karijere. Ovde sam završio školu do prve srednje i onda su me opet vratili u Nemačku. Majka je mislila da je škola bolja tamo, a i htela je da ne zaboravim jezik i da ja odlučim na kraju gde ću živeti. Tad se ovde nije živelo baš najbolje.
Jesu li ti smetale te selidbe?
– Uvek su počeci bili teški. Ta prva godina je uvek teška, ali ja sam druželjubiv, pa sam se brzo uklapao. Imam drugara svuda zbog tih selidbi.
A gde bi ti više voleo da živiš?
– Pa meni je idealna kombinacija malo tamo, malo ovamo (smeh).
Sad si snimio duet s pevačicom Mahrinom kao izvođač pod punim imenom.
– Tako je, sad se predstavljam punim imenom. I sada će uskoro još jedna pesma, ali moja solo. Ne mogu ništa da otkrivam dok ne izađe, jer ne bi imalo smisla.
S kim bi sarađivao od pevača koji su u tatinom fazonu?
– S Cecom, sa Sašom Kovačevićem. Za njega baš imam u glavi šta bih radio.
Koliko dugo se baviš ugostiteljstvom?
– Sad će tri godine kako držim hotel u Altenminsteru, u blizini Minhena.
U braku si i imaš dvoje dece.
– Tačno. Najstarije dete mi ima četiri godine. Žena mi je podrška, a klinci kad me vide na TV, kad im pustim neki projekat, budu iznenađeni. Moja žena zna koliko to volim, vidi kako uživam u tome, i nikad me nije pitala kako ćemo i šta ćemo. Potpuno mi veruje.