Antonio K. (29), kad presuda postane pravosnažna, ostaće iza rešetaka 25 godina, do svoje 54. godine.
Nakon toga, još će tri godine provesti pod nadzorom u sklopu sigurnosne zaštitne mere.
Tako je presudila sutkinja Županijskog suda u Zagrebu, a on se nije pojavio na čitanju presude jer je na zadnjem ročištu izjavio da ne želi da dođe na sud. Prema presudi, Antonio K. je kriv jer je 4. maja 2024. godine u jutarnjim satima, u prizemlju kuće u kojoj je živeo s majkom (68), ušao u njenu sobu i dok je ležala, napao ju nožem oštrice duge 8 i po centimetara.
Veštaci su utvrdili da ju je kolenom pokušavao da spreči da se brani dok joj je zadavao pet ubodnih rana u vrat. Ruku joj je stavio preko lica da ne može da vrišti diše. Nesrećna žena se branila, i zadobila još sedam rana po rukama. Preminula je na mestu. Nakon zločina se presvukao i otišao u kafić odakle se javio dvojici prijatelja. Obojici je poslao poruke u kojima im govori da je ubio svoju majku, no kako je ‘duže vreme bio čudan’, mislili su da bunca. Jedan ga je i nazvao, pa mu je Antonio K. rekao:
Prijatelji su kontaktirali jedan drugog, jedan je potom sve javio i svom ocu, inače policajcu, koji im je rekao da zovu 192, za slučaj da ovaj ne bunca. Dok je jedan zvao 192, drugi prijatelj je otišao do kuće u kojoj je nesretna žena živela s počiniteljem. Roletne su bile spuštene, što nije bilo uobičajeno, a soba u kojoj je žrtva ležala, zaključana. Policija je morala nasilno da uđe u stan. U sobi Antonia K. pronašli su donji deo trenerke koju je nosio tokom ubistva, natopljen krvlju. U kupaonici, na ormariću, pronašli su nož s krvlju nesrećne žrtve i peškir takođe natopljen krvlju. Na nožu nije bilo krvi ubice ni otisaka prstiju, što je njegov branilac po službenoj dužnosti rekao tokom suđenja, a na tome će temeljiti i žalbu.
Kad su ga uhapsili, nije se opirao, a majčinu krv su pronašli i na njegovoj glavi, kao i tragove njenog DNK pod noktima njegove desne ruke. Kad se uzmu u obzir iskazi svedoka, njegovih prijatelja te tetke, sestričine i njenog dečka koji žive na spratu kuće, sud je zaključio da je kriv. U trenutku ubistva bio je smanjeno uračunljiv, ali ne dovoljno da nije znao što radi.
Njegova tetka posvedočila je da joj se sestra poveravala da je Antonio K. vređa, naziva ku*vom, cepa namještaj, lupa i proizvodi neartikulisane zvukove. Kaže da je to čula barem jednom nedeljno. Isto kažu i njena ćerka i njen dečko, koji svi žive u istoj kuću u kojoj su živeli ubica i žrtva. No ni oni ni komšije nisu nikad videli da ju je fizički napao. Tetka je rekla da joj se sestra poverila da ju je 2020. godine u napadu besa gurnuo pa je pala, i tad je prisilno hospitalizovan, ali dokumentacija kaže da je napad bio ‘samo’ verbalan. Tu je i izveštaj od 19. aprila 2024., 15 dana pre ubistva, kad je žrtva nazvala policiju i rekla da je sin napada. Policija je izašla na teren, utvrdila je da nema elemenata kaznenog dela, a razgovarali su i s ubicom i s majkom. U zapisniku stoji da se niko tad nije osećao kao žrtva. Sud je zbog toga u presudi naveo da je nesrećnu ženu Antonio K. napadao verbalno, što i dalje spada pod zlostavljanje, ali ne i fizički.