Danas su na groblju u Kočanima održane sahrane 39 mladića i devojaka koji su poginuli u stravičnom požaru koji je pogodio ovo mesto na istoku Severne Makedonije.
U prisustvu članova porodice, sugrađana, sveštenstva, hitnih službi i medijskih ekipa ispraćeni su mladići i devojke koji su živote izgubili u jednoj od najvećih tragedija koje su ikada pogodile Balkan.
Vidi galerijuHitna pomoć na sahrani u Kočanima. Foto: Marko Karović
Već sat vremena pre sahrane moglo je da se nasluti koliko pažnje će privući ovaj tužni događaj. Nepregledne kolone ljudi u crnini protezale su se od centra Kočana do proširene parcele groblja na kom će stradala kočanska deca biti pokopana.
Dostojanstvenu tišinu prekidali su jauci unesrećene rodbine i utučenih prijatelja.
– Srce moje, dušo moja, nemoj da mi ideš. Nemoj da me napuštaš, ljubi te majka tvoja – odzvanja kroz masu ljudi glas slomljene žene.
Neravnim i krivudavim putem kroz kočansko groblje dopremljeni su sanduci u kojima su stradala deca grada koji je prestao da živi.
Vidi galerijuRodbina, prijatelji i Hitna pomoć mogu se videti na groblju u Kočanima. Danas je sahrana 59 poginulih u stravičnom požaru koji se dogodio u noći između 15. i 16. marta u diskoteci “Puls”. Foto: Marko Karović
Dočekalo ih je hiljade ljudi, koji su došli da ih pozdrave poslednji put, da im iskažu poštovanje, ljubav i da ih isprate zauvek. Mučni zvuk kolektivnog plača, jauka i krika meša se sa pojanjem sveštenika i hukom drona koji nadleće proširenu parcelu groblja u Kočanima.
Hitna pomoć intervenisala je više puta i podizala iz prašine braću, sestre, očeve i majke dece koja su prerano otišla.
Gotovo niko od prisutnih nije ostao imun na suze zbog zastrašujućih scena u kojima smo svedočili kako se istovremeno na desetine sanduka spušta u sveže iskopane rake i zauvek prekriva zemljom.
Vidi galerijuHiljade ljudi došlo je na sahranu poginulih u Kočanima. Okupljeni su u suzama, tuga i bol su na svakom koraku. Foto: Marko Karović
Nakon što je ispraćeno i poslednje dete, rapsodija bola odjeknula je grobljem u kom je sahranjena budućnost grada.
– Mrtvi smo, mrtvi smo, mesto je ugašeno – odjekivalo je kroz Kočane.
Okupljeni su se razišli u suzama, a jauci nisu prestali da odjekuju kočanskim grobljem. Utisak je da bol nikada neće napustiti ovo mesto, ove ljude i ovu zemlju.